Угљен-диоксид
хемијско једињење / From Wikipedia, the free encyclopedia
Угљен-диоксид или угљеник(IV)-оксид је атмосферски природни гас који се састоји од једног атома угљеника и два атома кисеоника спојених ковалентним везама. Хемијска формула овог гаса је . У стандардним условима температуре и притиска је у гасовитом стању. У Земљиној атмосфери се налази у количини од око 0,041% (по запремини)[9] Део је угљениковог циклуса, а биљке, алге и цијанобактерије га користе у процесу фотосинтезе (у присуству воде деловањем сунчеве светлости) за производњу угљених хидрата, чиме се као нуспроизвод отпушта кисеоник.[10] Међутим, пошто се фотосинтеза не може одвијати у мраку, део угљен-диоксида биљке производе ноћу у процесу дисања.[11]
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
Други називи
| |||
Идентификација | |||
број |
| ||
3Д модел () |
|||
B01131 | |||
Бајлштајн | 1900390 | ||
| |||
100.004.271 | |||
број | 204-696-9 | ||
Е-бројеви | E290 (конзерванси) | ||
Гмелин Референца | 989 | ||
KEGG[1] |
| ||
MeSH | Carbon+dioxide | ||
FF6400000 | |||
UNII | |||
UN број | 1013 (гас), 1845 (чврст) | ||
Својства | |||
2 | |||
Моларна маса | 44,01 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | Безбојни гас | ||
Мирис |
| ||
Густина | -{
| ||
Тачка топљења | −56,6 °C; −69,8 °F; 216,6 K (Тројна тачка на 5,1 ) | ||
Критична тачка () | 31,1 °C (304,2 K), 7,38 MPa (73,8 bar) | ||
−78,5 °C; −109,2 °F; 194,7 (1 ) | |||
Растворљивост у води |
1,45 на 25 °C (77 °F), 100 | ||
Напон паре | 5,73 (20 °C) | ||
Киселост (pKa) | 6,35, 10,33 | ||
Магнетна сусцептибилност | −20,5·10−6 | ||
Индекс рефракције () | 1,00045 | ||
Вискозност | 0,07 на −78,5 °C | ||
Диполни момент | 0 | ||
Структура | |||
Кристална решетка/структура | тригонална | ||
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | линеаран | ||
Термохемија | |||
Специфични топлотни капацитет, | 37,135 | ||
Стандардна моларна ентропија (S |
214 | ||
Стандардна енталпија стварања (ΔfH |
−393,5 −1 | ||
Фармакологија | |||
V03AN02 (WHO) | |||
Опасности | |||
Безбедност приликом руковања | Сигма-Алдрич | ||
NFPA 704 | |||
Смртоносна доза или концентрација (): | |||
90,000 (човек, 5 мин)[7] | |||
Границе изложености здравља у САД (): | |||
(дозвољено) |
[8] | ||
(препоручено) |
[8] | ||
40,000 [8] | |||
Сродна једињења | |||
Други анјони |
| ||
Други катјони |
| ||
| |||
Сродна једињења |
|||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Y верификуј (шта је YН ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Угљен-диоксид у природи настаје сагоревањем угља или угљоводоника, ферментацијом шећера у алкохолна пићима, као и дисањем свих живих организама. Људи и копнене животиње га избацују из дисајних органа. Емитују га вулкани, гејзири и врели извори воде те друга места где је Земљина кора танка. Ослобађа се и из карбонатних стена путем растварања. 2 се може наћи у језерима на дубинама испод нивоа мора, те измешан са нафтом и природним гасом.[12]
Утицаји угљен-диоксида на околину су од значајног интереса. Угљен-диоксид је важан стакленички гас, који загрева површину Земље тако што смањује и онемогућава радијацију топлоте у свемир. Атмосферски угљен-диоксид је основни извор угљеника за живот на Земљи, а његова концентрација у Земљиној атмосфери пре индустријске револуције још од касног предкамбријума била је регулисана фотосинтетичким организмима. Међутим, од индустријске револуције до данас брзо је порасла концентрација 2 у атмосфери због сагоревања карбонских (фосилних) горива (угља, нафте и природног гаса). Последица повећања концентрације 2 у атмосфери је глобално загревање те антропогене климатске промене. Угљен-диоксид је највећи извор закишељавања океана пошто он при растварању у води производи угљену киселину[13] која је слаба киселина те је њена јонизација у води некомплетна ().