Украјинци у Републици Српској
From Wikipedia, the free encyclopedia
Украјинци у Републици Српској (укр. ) су грађани украјинског поријекла и украјинске етничке припадности који живе и раде на територији Републике Српске. Украјинци представљају најбројнију националну мањину на територији Републике Српске. Њихова историја на овим просторима траје од доласка аустроугарске окупационе власти 1878. године, када прве украјинске породице из западне Галиције, данашње Украјине насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Српској. Данас је присуство украјинске националне мањине најпримјетније на територији општине Прњавор, гдје у насељеном мјесту Насеобина Хрваћани, од укупног броја становништва, Украјинци чине већину. Поред овог насеља Украјинци су већинско становништво у челиначком насељеном мјесту Дубрава Нова и лакташком насељу Деветина. Највећи број Украјинаца у Српској је гркокатоличке вјероисповијести, док је веома мали број православаца. Саборни храм гркокатоличких вјерника је храм Христа Царја у Бањој Луци.
Укупна популација | |
---|---|
2.197 (2013) | |
Региони са значајном популацијом | |
Прњавор | 832(2013) |
Насеобина Хрваћани | ≥[lower-alpha 1](2013) |
Бања Лука | 408(2013) |
Приједор | 346(2013) |
Лакташи | 232(2013) |
Деветина | ≥[lower-alpha 2](2013) |
Србац | 132(2013) |
Градишка | 109(2013) |
Челинац | 57(2013) |
Дубрава Нова | ≥[lower-alpha 3](2013) |
Језици | |
српски украјински (987)[lower-alpha 4] | |
Религија | |
гркокатолицизам Гркокатоличка црква православље Украјинска православна црква | |
Сродне етничке групе | |
Руси Русини |
Већи број припадника украјинског народа се током Одбрамбено-отаџбинског рата борио у редовима Војске Републике Српске. Неки од ових Украјинаца су били из Републике Српске, док је одређен број дошао из Украјине. Украјинци из приједорске регије су током Одбрамбено-отаџбинског рата активно учествовали у одбрани Републике Српске. Борили су се у саставу већег броја јединица 1. крајишког корпуса, док је одређен број њих положио животе у одбрани Републике Српске.[1]
Трнопоље је средиште украјинске културе у Српској. Ту живи и највише припадника ове националне мањине, око три стотине.[2] У основној школи, учи се факултативно и украјински језик.[3] Од свих националних мањина у Републици Српској, Украјинци су се највише интегрисали у друштво иако су и даље чувари свог идентитета. Матерњи језик углавном знају сви Украјинци, јер се говори у породици, цркви и удружењима који раде на очувању идентитета.[4] Највећа симболика овог насељеног мјеста које представља средиште украјинског народа у Српској, јесте његов назив. Назив насељеног мјеста Трнопоље, настао је након доласка Украјинаца на ове просторе. Град из ког су дошли се зове Тернопољ, и налази се у Тернопољској области на територији западне Украјине.
Украјинци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Украјинци су учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада су имали делегате у два сазива Вијећа народа, три пута су обнашали дужност предсједника Савеза националних мањина, док мјесто предсједника Савјета националних мањина до сада нису обнашали.