Устанак у Херцеговини 1941.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Устанак у Херцеговини 1941. или Јунски устанак су уопштени називи за устанак Срба у источној Херцеговини против власти Независне Државе Хрватске (НДХ), осовинске марионетске државе која је основана током Другог свјетског рата на територији окупиране и распарчане Краљевине Југославије. Док је НДХ наметала своју власт, припадници владајућег фашистичког усташког покрета започели су кампању прогона Срба широм земље. У источној Херцеговини, усташе су починиле низ покопља и напада на већинско српско становништво, почевши од прве седмице јуна 1941. године. Између 6. и 22. јуна 1941, одвијали су се спонтани сукоби између власти НДХ и српског становништва у региону.
Устанак у Херцеговини 1941. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Дио Другог свјетског рата у Југославији | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Српски устаници из источне Херцеговине и Црне Горе | |||||||
Команданти и вође | |||||||
|
| ||||||
Јачина | |||||||
1500–3000 | 68 официра, 2362 војника[lower-alpha 1] |
Њемачка инвазија на Совјетски Савез почела је 22. јуна. У наредна два дана, спорадичне побуне Срба против НДХ у источној Херцеговини прерасле су у масовни устанак, који су изазвали усташки прогони, српска солидарност са руским народом, мржња према и страх од власти НДХ, као и других фактора. Српски устаници, под народним вођством, напали су полицију, Оружништво, Усташку војницу и Хрватско домобранство у источној Херцеговини. У првих неколико дана, устаници су заузели оружничке испоставе у неколико села, поставили барикаде на главним путевима и поставили засједу за неколико војних возила. У ноћи 26. јуна, устаници су покренули напад на Невесиње у покушају да га заузму, али гарнизон у граду се одржао до јутра 28. јуна, када су хрватске снаге пробиле устаничке барикаде.
Устаници су 28. јуна поставили засједу камиону који је превозио припаднике Италијанске краљевске војске, што је навело заповједнике италијанске војске у НДХ да упозоре хрватске власти да ће предузети једностране мјере за осигуравање комуникацијских путева. Устаници су уништили још један положај Оружништва, а увече су заузели село Автовац, затим га опљачкали и спалили, а убијено је десетина несрпских цивила. Сљедећег дана, једна италијанска колона је истјерала устанике из села и спасила усташки гарнизон у Гацком који се налазио у окружењу. Од 3. јула, хрватске снаге од преко 2.000 људи рашириле су се из Невесиња, чистећи вароши, села и путеве од устаника. Устаници се нису значајно супротставили операцији чишћења терена и повукли су се у оближњу Црну Гору или су сакрили своје оружје у планинама и отишли кућама. До 7. јула, хрватске снаге су успоставиле пуну контролу над свим варошима и главним путним правцима у источној Херцеговини.