Фернандо II од Арагона
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фернандо II од Арагона и V од Кастиље, познат је још и као Фернандо Католички, (шп. ; Сос дел Реј Католико, 10. март 1452 — Мадригалех, 23. јануар 1516) био је краљ Арагона и Сардиније.
Фернандо II од Арагона | |
---|---|
Датум рођења | (1452-03-10)10. март 1452. |
Место рођења | Сос дел Реј Католико, Шпанија |
Датум смрти | 23. јануар 1516.(1516-01-23) (63 год.) |
Место смрти | Мадригалехо, Екстремадура, Шпанија |
Гроб | Краљевска капела у Гранади |
Супружник | Изабела I од Кастиље, Жермен де Фоа |
Потомство | Хуана I од Кастиље, Изабела од Арагона и Кастиље, Хуан од Арагона и Кастиље, Марија од Арагона и Кастиље, Катарина од Арагона, Alonso de Aragón, John of Aragon, Prince of Girona |
Родитељи | Хуан II од Арагона Хуана Енрикес |
Династија | Трастамаре |
Краљ Сицилије (1468—1516)
Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479—1516) Краљ Кастиље и Леона (1474—1504) Краљ Напуља (1504—1516) Краљ Горње Наваре (1512—1516) | |
Период | 1468-1516 |
Претходник | Хуан II од Арагона |
Наследник | Карло V, цар Светог римског царства |
Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикес. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516). Од 1511. до 1516. прогласио је себе Imperator totius Africa (Царом целе Африке) након што је освојио Тлемкен и учинио Зајанидског султана Абу Абдалаха V својим вазалом.[1] Он је био и велемајстор шпанских војних редова Сантијаго (1499-1516), Калатрава (1487-1516), Алкантара (1492-1516) и Монтеса (1499-1516), након што их је трајно припојио Шпанској круни. Владао је заједно са Изабелом над династички уједињеном Шпанијом; заједно су познати као католички монарси. Фердинанд се сматра де факто првим краљем Шпаније, и као такав је описан током своје владавине (лат. ; шп. ).
Фердинанд је био краљ круне Кастиље све до Изабелине смрти 1504. године, када је њихова ћерка Хуана постала краљица. Те године, после рата са Француском, Фердинанд је освојио Напуљско краљевство. Године 1506, постао је регент Кастиље (као Реј Сењор де Кастиља) у име своје ментално нестабилне ћерке Хуане. Године 1505, као део уговора са Француском, Фердинанд се оженио Жерменом од Фоа, нећакињом француског краља Луја XII и сестром Гастона од Фоа. Фердинандово и Жерменино једино дете, Џон, умрло је убрзо након његовог рођења. Године 1512. Фердинанд је освојио Краљевину Навару, владајући свим територијама које обухватају данашњу Шпанију до своје смрти 1516. Наследили су га његово најстарије преживело дете, Хуана, и његов унук Карло. Забележено је да је Фердинандов праунук Филип II од Шпаније, док је гледао у његов портрет, рекао „Све дугујемо њему“.[2] Модерни историчар сер Џон Х. Елиот је закључио „у мери у којој се [успостављање Шпанског царства] може приписати било ком одређеном скупу политика и акција, то су биле политике и акције краља Фердинанда и кардинала Сиснеросе.“[3]