Ферјарски језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ферјарски језик (феројски или фарски језик; ферј. ), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 Фараца на Фарским Острвима и око 25.000 у Данској и другде. Његова историја почиње откривањем „Grím Kambana“, 825. године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је „Dansk tunga“ или старонорвешки [1]. До стварања нових језика долази поделом између 800. и 1050. на источнонорвешке из којих су настали шведски и дански и западнонорвешке, из којих су се развили ферјарски, норвешки и исландски. Ферјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819—1909) створио је 1846. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине „Føringatiðindi“ (Фарске новине) [2]. Од свих осталих германских језика, ферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолованости и истрајности за очувањем свог језика.
ферјарски језик | |
---|---|
Изговор | [ˈføːɹɪst], [ˈføːɹɪʂt] |
Говори се у | Фарска Острва Данска Норвешка |
Број говорника | 60.000–80.000 (2007) |
индоевропски
| |
латиница (ферјарска варијанта) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Фарска Острва |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Фарски језички комитет |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | fo |
ISO 639-2 | fao |
ISO 639-3 | fao |
Распрострањеност феројског језика |