Финале Светског првенства у фудбалу 1994.
фудбалска утакмица која се одиграла на Роуз Боул-у у Пасадени, 17. јула 1994. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Финале Светског првенства у фудбалу 1994. је била фудбалска утакмица која се одиграла на Роуз Боул-у у Пасадени, 17. јула 1994. да би се одредио победник Светског првенства у фудбалу 1994. године. Бразил је победио Италију са 3-2 на пенале и освојио своју четврту титулу на Светском првенству када се утакмица завршила 0-0 после продужетака; то је значило да је Бразил надмашио Италију и Немачку као најуспешнија нација на турниру.[2]
Догађај | Светског првенствo у фудбалу 1994. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
После продужетака Бразил је победио 3-2 на пенале | |||||||
Датум | 17. јул 1994. | ||||||
Стадион | Роуз Боул стадион, Пасадена | ||||||
Судија | Шандор Пул (Мађарска) | ||||||
Посећеност | 94,194 | ||||||
Време | Раштркани облаци 100 °F (38 °C)[1] | ||||||
← 1990 1998 → |
Било је то прво и до данас једино финале Светског првенства које је било без голова и у регуларном времену и у продужецима и које је одлучено извођењем једанаестераца. Освајач Сребрне лопте Роберто Бађо промашио је одлучујући пенал за Италију.[3] Бразил је претходно победио Италију у финалу 1970. године, што је финале 1994. године означило као други пут да су се исти тимови састали у два различита финала Светског првенства, након што су се састале Аргентина и Немачка 1986. и 1990. године.[4][5] Одиграно у 12:30 по локалном времену, ово је било последње финале Светског првенства које је одиграно усред бела дана.
ФИФА је 30. јуна 1992. доделила финалну утакмицу турнира чувеном колеџ спортском стадиону у близини Лос Анђелеса; Роуз Боул је био највећи стадион који се користио за турнир.[6] Са преко 94.000 гледалаца, финале из 1994. је последње финале Светског првенства које је имало посећеност од 90.000 или више од 2018. године.
Бразилски тим је своју победу посветио преминулом троструком светском шампиону Формуле 1 Ајртону Сени, који је погинуо у несрећи на тогодишњој Великој награди Сан Марина у Италији два и по месеца пре тога.[7] Пошто је Италија завршила као вицешампион, Франко Барези је постао шести играч у историји који је освојио златну, сребрну и бронзану медаљу на Светском првенству у фудбалу.[8] Претходно је овај резултат 1974. године постигла петорица немачких играча: Сеп Мајер, Франц Бекенбауер, Волфганг Оверат, Јирген Грабовски и Хорст-Дитер Хетгес.