Фотије I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Свети Фотије Велики (Цариград, око 820. — Борди, Јерменија, 6. фебруар око 897)[1] био је цариградски патријарх од 858. до 867. године и поново од 877. до 886. године. Сматра се једним од најученијих византијских теолога и убраја се међу најзначајније поглаваре Цариградске патријаршије. Био је поборник очувања православног учења о исхођењу Светог духа од Оца, противећи се уметању израза филиокве у Никејско-цариградски симбол вере. Такође је био заслужан за покретање мисије Св. Ћирила и Методија међу Панонским Словенима. Православна црква га слави као светитеља.[2]
За другу употребу, погледајте страницу Фотије Кијевски.