Хебрејско писмо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Хебрејско писмо (хебр. [ — алефбет]) се састоји од 22 слова[1] којима се пише хебрејски језик. Широко је распрострањен и међу јеврејском дијаспором, тако да се и још неколико језика, као јидиш, ладино или јудео-арапски, пишу овим писмом.[2]
- Овај чланак се бави хебрејским словима. За хебрејске дијакритичке знаке види никуд ().
Јевреји га зову алефбет (јер су прва два слова алеф [א] и бет [ב]). Број слова, њихов редослед, њихова имена као и њихове фонетске вредности су једнаке као у арамејском писму, јер су и Јевреји и Арамејци преузели феничанско писмо крајем другог миленијума п. н. е.[2]
Савремено писмо којим се пише хебрејски језик је настало у трећем веку п. н. е. из арамејског, који су користили Јевреји још од 6. века п. н. е. Пре тога, користили су писмо које је у 9. веку п. н. е. настало из феничанског; у верским списима, Самарићани још увек користе варијанту овог старог писма.[3]
Remove ads
Опис
И у старом и у новом хебрејском писму не постоји разлика између тзв. малих и великих слова, већ само неколико слова има другачији облик када се пише на крају речи, слично арапском писму, али много једноставније. У писању се самогласници углавном не пишу. Хебрејско писмо се пише здесна налево.
Да би се правилно означавали самогласници, настао је већи број система дијакритичких знакова (никуд, мн. никудот, хеб. נקדות). Један од ових, звани Тиберијски систем је временом постао доминантан. Арон бен Мозес бен Ашер (), и његова породица кроз више генерација, се сматра заслужним за настанак и усавршавање овог система. Ове ознаке се користе за посебне намене, као што су библијски текстови, поезија или за учење хебрејског језика. У Тиберијском систему постоји и одређени број знакова за појање, који означавају како треба појати одређене цитате (слично европским неумама), као и одређени број круница, које се користе само у свицима Торе.
Хебрејска слова се могу користити и као бројеви (најчешће у Кабали), али су свакодневној употреби тзв. арапски одн. западни бројеви.
Remove ads
Алефбет
Слова која су растављена са / представљају исто слово, с тим што је десни знак за писање на почетку и унутар речи, а леви за писање тог слова на крају речи.
Табела се чита здесна налево.
Алеф (א)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | ’ |
| Израелски стандард | ' 1 | |
| Нумеричка вредност | 1 | |
| Формира самогласнике | ||
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | ʔ |
| Ашкенаски хебрејски | неми глас | |
| Сефардски хебрејски | ʔ | |
| Јеменитски хебрејски | ʔ | |
| Тиберијски хебрејски | ʔ | |
| Реконструисани библијски хебрејски | ʔ |
1не пише се на почетку и крају речи; најчешће се свеједно не пише
Бет (ב)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | или | |
| Ашкенаски изговор | или | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | |
| Израелски стандард | или | |
| Нумеричка вредност | 2 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | или |
| Ашкенаски хебрејски | или | |
| Сефардски хебрејски | или | |
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | или | |
| Реконструисани библијски хебрејски |
Гимел (ג)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | или |
| Израелски стандард | ||
| Нумеричка вредност | 3 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | ||
| Реконструисани библијски хебрејски |
Далет (ד)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | или |
| Израелски стандард | ||
| Нумеричка вредност | 4 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | или | |
| Тиберијски хебрејски | или | |
| Реконструисани библијски хебрејски |
Хе (ה)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | или |
| Израелски стандард | 1 | |
| Нумеричка вредност | 5 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | ||
| Реконструисани библијски хебрејски |
1 не пише се на крају речи
Вав (ו)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | или | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | |
| Израелски стандард | ||
| Нумеричка вредност | ||
| Формира самогласнике | , | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | ||
| Реконструисани библијски хебрејски |
Зајин (ז)
| Име | Фонолошко | |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | |
| Израелски стандард | ||
| Нумеричка вредност | 7 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | ||
| Реконструисани библијски хебрејски |
Хет (ח)
| Име | Фонолошко | (архаично ) |
| Израелски изговор | ||
| Ашкенаски изговор | ||
| Транскрипција | Стандардна латинична | (архаично ) |
| Израелски стандард | 1 ch2 | |
| Нумеричка вредност | 8 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | |
| Ашкенаски хебрејски | ||
| Сефардски хебрејски | ||
| Јеменитски хебрејски | ||
| Тиберијски хебрејски | ||
| Реконструисани библијски хебрејски |
1 на почетку и након сугласника
2 на осталим местима у речи
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads