Холоцен
Актуелна геолошка епоха, која обухвата последњих 11700 година. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Холоценска епоха је геолошки период који се протеже од пре 10.000 радиокарбонских година, односно отприлике пре 11.430 ± 130 календарских година (између 9560. и 9300. п. н. е.) до данас.[1] Означен је као МИС 1, односно интерглацијал. Следећи глацијал тек треба да се догоди. Холоцен и претходни плеистоцен[2] заједно чине квартарни период. Холоцен је идентификован са тренутним топлим периодом, познатим као MIS 1.[3][4] Неки сматрају да је то интерглацијални период унутар епохе плеистоцена, који се назива фландријски интерглацијал.[5]
Холоценска ера се односи на предложену реформу календара односно Холоценски календар. Све људске цивилизације су настале у холоцену. Прецизније датирање се има захвалити Блит — Сернандеровој класификацији климатских периода захваљујући траговима полена у мочварној маховини. Та се схема користи за север Европе, али су се климатске промене догађале и у другим деловима света. Периоди на основу те схеме укључују неколико коначних осцилација ледника, а након тога и класификују климу блиске праисторије.
Почетак холоцена је означио хладни период млађег Тријаса, завршни дио плеистоценске епохе. Крај млађег Тријаса се датира на пре 11.600 календарских година (9600. п. н. е.). Међутим, докази о млађем Тријасу нису тако јасни у областима изван северне хемисфере.[6]
Холоцен је почео касно с повлачењем плеистоценских ледника. Холоцен је четврта и завршна епоха неогенског периода (друга епохе неслужбене квартарске под-ере). Назив му долази од грчких речи (потпун(о)) и (ново). Такође је назван и „Алувијска епоха“. Палеонтолози нису дефинисали фауналне стадијуме за холоцен. Уколико су потребне под-поделе, користе се периоди људског технолошког развоја као палеолит, мезолит и неолит.