12. децембра (30. новембра по старом), Карађорђе Петровић је освојио Београд и прогласио га главним градом Србије
1840. отворена прва пошта у Београду
1867.
турски командант Али-Риза је Кнезу Михаилу предао кључеве града на Калемегдану, чиме су турци дефинитивно напустили Београд
усвојен први урбанистички план Београда за део вароши у шанцу који је израдио Емилијан Јосимовић
1869.
30. октобра одржана прва представа у Народном позоришту (сазидано 1869)
1884.
2. јула почела са радом Привилегована народна банка Краљевине Србије (данас Народна Банка Србије)
1893. су укључена електрична улична светла
1923. авио линија на релацији Париз - Будимпешта је продужена до Београда
1927. је отворен Београдски аеродром
1941.
6. априла, Београд је бомбардован од стране Нацистичке Немачке и то без објаве рата
12. априла Београд је окупиран од стране Немачке и бива подељен. Стари део града постаје део Нацистичке Немачке, док леву обала Саве и град Земун улазе у састав НДХ
15. априла, НАТО је јаким бомбама гађао београдску насеље Раковица, што је изазвало тешку материјалну штету у целој општини.
22. априла, Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије - Слободана Милошевића
23. априла, НАТО је погодио технички део зграде РТС-а у Београду у Абердаревој улици, убивши 16 радника.
29. априла, бомбардер је са 2 пројектила оштетио телевизијски торањ на Авали, који се касније урушио.
30. априла, НАТО је бомбардовао центар Београда: погођене су зграде републичког и савезног МУП-а, генералштаба и министарства одбране. Током гашења пожара у зградама министарства одбране и генералштаба, НАТО је поновио напад, изазвавши тешко рањавање већег броја ватрогасаца и већ присутних новинара и сниматеља.
2003.
12. март - Атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића
2012.
1. јануар - свечано отворен Мост на Ади преко Саве
2014.
18. децембар - свечано отворен Пупинов мост преко Дунава