From Wikipedia, the free encyclopedia
О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице[1] која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.
Хумке у општини Суботица Ивањи приписује Хунима, чији први долазак са североистока ставља у 4. век.[2] Но тумачећи у духу савременика описује и групу староседелаца коју идентификује као јаси (мађ. ) или куни (jászkunok) то јест кумани, који су по тадашњим ауторима овде боравили у римско доба, а након тога нестали или се припојили хунима. Интересантно је да о њима овај полихистор, који је био пионир археологије[3] а основао је и Друштво Историчара[4] не говори ништа, а још мање у контексту хумки.
О овом народу који данас идентификујемо као Сармати (племена јазиги и др.) стекло се више знања откривањем и археолошким ископавањима њихових некропола (поставке у Градском музеју[5] и шире). Али и даље се не зна поуздано ко је градио хумке. Сматра се да их има из најмање три епохе: неолит, античко доба и средњи век. Ниједна хумка у општини није плански истраживана, иако су делимично археолошки обрађене, јер су из њихове околине проналажени предмети. Није познато ни то да ли је некропола најновије откривена на узвишењу Капоња[6] права хумка, значи курган или тумул, јер су ископавани само горњи слојеви где је пронађено гробље из средњег века са црквом, а претпоставља се и насеље из исте епохе у широј околини археолошког налазишта. У целој општини, па и овде проналажени су трагови присуства сармата, али конкретне локације у подручју Капоња нису истраживане. У непосредној околини има неколико хумки или јако изораних узвишења са карактеристикама истих. Слично је и са археолошким налазиштима Хинга и Буџак код Хајдукова, од којих је ово друго налазиште из најстаријег периода у околини Суботице (рани неолит).
На жалост, нарушеност хумки у северној Бачкој је велика - скоро половина је потпуно уништена, неке још у старијем периоду, а остатак је углавном у врло лошем стању. На њиховим добро описаним или традиционално познатим локацијама чека нас сусрет са преораном њивом или дивљом депонијом. Према прелиминарним истраживањима од идентификованих око 65 хумки у општини Суботица, делимично је сачувано само 9. Гледајући табелу видимо да се ради о занемареном, тешко оштећеном и делимично уништеном културно-историјском наслеђу, које би захтевало хитне интервенције као на општинском тако на државном нивоу – санирање, обележавање и очување малобројних преосталих хумки.
Табела приказује основне податке о хумкама које се могу идентификовати, без оних хумкама налик узвишења која су можда природна, али би потенцијално могле да буду и недокументоване хумке или узвишења типа тел. Подаци се односе на историјске хумке, значи све оне за које постоји податак, стари и нови. Листа је прелиминарна.
|
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.