Црно вино
From Wikipedia, the free encyclopedia
Црно или (помодно) црвено вино је алкохолно пиће које настаје ферментацијом грожђа и грожђаног сока.[1][2][3] Пића слична вину могу се производити ферметацијом другог воћа и цвећа: (воћно вино, јечма, пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Реч вино и његови еквиваленти су у многим земљама заштићени законом и његова производња се контролише. Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.[4]
Процес производње црног вина започиње ферментацијом. Током ње, мехурићи гаса избацују кожице на површину посуде за врење (данас углавном челичних танкова) у којој се врши ферментација. Кожице је потребно вратити назад из два разлога: један је боја и укус, а други чињеница да уколико би им се дозволило да се осуше на површини, постале би погодан медијум за развитак микроорганизама па и ризик за контаминацију смеше. Идеална температура за ферментацију црног вина је 29–30° . По завршеној ферментацији, приступа се пресовању. Користе се специјалне пресе, за финија вина користи се мањи притисак и обрнуто. Прво вино које се само оцеди се чува одвојено од оног добијеног под притиском.
Најпознатије врсте црних вина су:
- Каберне совињон - Cabernet Sauvignon
- Мерлот - Merlot
- Пино ноар - Pinot Noir
- Шираз - Syrah/Shiraz
- Санђиовезе - Sangiovese
- Барбера - Barbera
- Каберне франк - Cabernet franc
- Гаме - Gamay
- Гренш - Grenache
- Малбек - Malbec
- Мурведре - Mourvedre
- Небиоло - Nebbiolo
- Пинотаж - Pinotage
- Темпранило - Tempranillo
- Црљенак - Zinfandel (Crljenak)
- Карманере - Carmenere
- Петит ширах - Petite Sirah