![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg/640px-Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg&w=640&q=50)
Црквенословенизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Црквенословенизми су речи преузете из било које од редакција старословенског (други назив црквенословенски, јер је то и данас православни литургијски језик) и прилагођене језику, најчешће оном чија је редакција. У случају српског језика, речи које се сматрају за црквенословенизме најчешће су преузимане из српскословенског и рускословенског. Већином су у вези са вером, али има и осталих примера.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg/640px-Presentation_of_Mary_of_Protat.jpg)
Они чине саставни део српске лексике, а деле се на три врсте: црквенословенизме српскословенског карактера (општи, мошти, васиона, Васкрс), црквенословенизме рускословенског карактера (двери, чест/част, љубовник, праведан, нишчи) и речи оба ова карактера (бденије, јављеније, приказаније, моленије). У граматици, творби речи прецизније, предмет је проучавања стапање -није и -ње, -тје у -ће и остале гласовне промене или пак именице са суфиксом -тељ (спаситељ, учитељ).[1]