Цунами
From Wikipedia, the free encyclopedia
Цунами (јап. „цу“ = лука, и 波 „нами“ = талас) је лучки талас,[1] или у слободном преводу заливски талас или сеизмички морски талас, означава појаву великих таласа, велике кинетичке енергије, разорног механичког дејства на приобаље. Ови таласи су узроковани измештањем велике запремине воде, генерално у океану или великом језеру.[2] Земљотреси, вулканске ерупције и други подводне експлозије (укључујући детонације подводних нуклеарног оружја), клизишта, глечерска одвајања, метеоритски удари и други поремећаји изнад и испод водене површине, сви имају потенцијал да генеришу цунами.[3] За разлику од нормалних океанских таласа које генерише ветар, или плимских који настају услед гравитационог повлачење Месеца и Сунца, цунами је изазван измештањем воде.
Цунамски таласи не подсећају на нормалне подводне струје или морске таласе, пошто је њихова таласна дужина далеко већа.[4] Они не изгледају као ломећи таласи, већ иницијално подсећају на брзо растућу плиму, из ког разлога се често називају плимским таласима, мада научна заједница не одобрава тај термин пошто цунами нема плимско порекло. Цунами се генерално састоји од серије таласа са периодом у опсегу од неколико минута до више сати, који стижу у „унутрашњем таласном низу”.[5] Таласи висине више десетина метара могу настати у случају великих догађаја. Мада је утицај цунамија ограничен на обалске области, њихова деструктивна моћ може да буде енормна и они могу утицати на целокупне океанске базене. Цунами у Индијском океану 2004. је био међу најсмртоноснијим природним катастрофама у људској историји са бар 230.000 погинулих или несталих у 14 земаља са излазом на Индијски океан.
Грчки историчар Тукидид је предложио у свом раду из касног 5. века п. н. е. Историја Пелопонеског рата, да су цунами повезани са подводним земљотресима,[6][7] али је разумевање природе цунамија остало непотпуно до 20. века, а много тога је и даље непознато. Главне области садашњих истраживања обухватају покушаје утврђивања разлога из којих неки велики земљотреси не генеришу цунамије док други мањи то чине; покушаје прецизног предвиђања пролаза цунамија кроз океане; а исто тако предвиђање начина на који цунамски таласи делују на специфичне типове обала.