Чехословачки отпор (1939—1945)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чехословачки отпор (чеш. , слч. ), познат и као Други чехословачки отпор, био је покрет отпора који је почео да се образује непосредно након њемачке окупације Чехословачке и успостављањем Протектората Чешке и Моравске и Словачке Републике у марту 1939, а завршио се поразом Нацистичке Њемачке и ослобођења посљедњих дијелова Чехословачке 1945. године. Дијелио се на „домаћи” (дјеловао на подручју Протектората Чешке и Моравске и Словачке Републике прије савезничког ослобођења), „загранични” (дјеловао у иностранству). Домаћи отпор се дијели на „комунистички” (највећи дјеловање се догодило тек 1941.) и „комунистички”. Загранични отпор се дијели на „источни” (1. чехословачки армијски корпус и 1. одвојена мјешовита чехословачка авиодивизија) и „западни” (Чехословачке копнене трупе на Западу и Чехословачка ескадрила у Краљевском ратном ваздухопловству), који се затим према фокусу дијеле на политичке и војне.
Међутим, поменуте подјеле се не могу узети као дефинитивне, јер су се појединци из редова комуниста укључили у отпор нацизму већ 1939, супротно званичној партијској линији, а појединци страног отпора борили су се на оба фронта. За вријеме комунистичке Чехословачке значај западног и демократског отпора је минимизиран, а његови учесници су прогањани и затварани. Насупрот томе, значај комунистичког и дијела источног отпора био је преувеличан (нпр. тврдњама да су се комунисти од почетка одупирали нацистичкој окупацији), али је 1950-их један број учесника источног отпора је такође био затворен.