Читлук (имање)
From Wikipedia, the free encyclopedia
За друге употребе погледајте страницу Читлук.
Читлук (чифлук, чифлик; тур. , грч. , мкд. ) је термин коришћен у Османском царству за велика земљишна имања манастира, земљишне површине у граду, или село које је осим спахије имало још једног господара. Господар од читлука звао се турском речи читлук сахибија, људи који су боравили на његовом читлуку звали су се његове чифчије (у Босни су се звали кметови), а он њихов ага или господар.[1]