Чулни орган
From Wikipedia, the free encyclopedia
Чулни органи или сензорни нервни систем су део нервног система који је одговоран за обраду сензорских информација. Сензорски систем се састоји од сензорских неурона (укључујући сензорске рецепторске ћелије), неуронске путеве, и делове мозга који учествују у сензорској перцепцији. Најзаступљенији сензорски системи су они за вид, слух, додир, укус, мирис, и баланс. Укратко, чула су трансдуктори из физичког света у царство ума, где се информација интерпретира и формира перцепција света око нас.[1]
Сензорски нервни систем | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | organa sensuum |
TA | A15.0.00.000 |
FMA | 78499 75259, 78499 |
Анатомска терминологија |
Рецептивно поље је област тела или окружења на коју рецепторски орган и ћелијски рецептори одговарају. На пример, део света које око може да види, је рецептивно поље ока; светлост коју сваки штапић или купа може да види, је њихово рецептивно поље.[2] Рецептивна поља се могу идентификовати за визуелни систем, аудиторни систем и соматосензорски систем.
У састав чула кичмењака улазе три типа чулних елемената:
- примарне чулне ћелије – настају прве у еволуцији на површини тела; имају способност примања и преношења надражаја; задржале су се у чулу вида и мириса код кичмењака;
- слободни нервни завршеци – ћелије које леже дубље испод површине тела и са њом су у вези преко наставака;
- секундарне чулне ћелије – имају само способност примања, а не и преношења надражаја; присутне су у већини чула кичмењака.
Према врсти дражи коју примају чула се деле на:
- механичка – примају дражи додира, притиска а такође и звучне и друге таласе;
- хемијска – примају дражи различитих хемијских материја у гасовитом и течном стању;
- оптичка – примају светлосне дражи, чуло вида