Шаблон:ИЧ-Горски вијенац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Горски вијенац (у првом издању: ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема „Горског вијенца“ је истрага, односно истребљење потурица.
![Представа владике Данила у „Горском вијенцу“ (у ствари то је лик самог Његоша)](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Danilo_%C5%A0%C4%8Dep%C4%87evi%C4%87%2C_The_Mountain_Wreath.jpg/320px-Danilo_%C5%A0%C4%8Dep%C4%87evi%C4%87%2C_The_Mountain_Wreath.jpg)
Његош је, у „Горском вијенцу“, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу“, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу. Она добија различите облике, од фолклорних посматрања небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с модерним природнонаучним представама.