Шуша

Шуша (азер. ) или Шуши (јерм. ) јесте град у Азербејџану.^[1] Смештен је на надморској висини од 1400 до 1800 метара, у планинама Карабах.

Шуша / Шуши азер. јерм.
Шуша — колаж слика
Административни подаци
Држава	Азербејџан
Округ	Шушински
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	4.064
— густина	738,91 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	39° 45′ 30″ С; 46° 44′ 54″ И
Апс. висина	1.400 m
Површина	5,5 km2
Шуша / Шуши Шуша / Шуши на карти Азербејџана
Регистарска ознака
Веб-сајт

Године 2015. у граду је живело 4064 становника.

Историја

Насеље се први пут помиње као Шуша у средњем веку, а јерменско јеванђеље из 15. века, које се налази у јереванском Матенадарану (архивски број 8211), представља најранији познати артефакт из града. Јеванђеље је у Шуши створио калиграф Тер-Мануел 1428. године.^{[2][3][4][5][6][7]}

Шуши је током средњег века и током 18. века служио као град и древна тврђава у јерменској кнежевини Варанда и традиционално је припадао кнежевској династији Мелик-Шахназарјан.^{[8][9][10][11]} Град и тврђава су одиграли кључну улогу у кампањи јерменског заповедника Авана Јузбашија против отоманских снага 1720-их и 1730-их, током турских инвазија на Јужни Кавказ.^[12]

Данашњи град је основао 1752. године Панах Али-кан, по њему назван Панахабад, и био је престоница Карабашког каната под персијским сизеренством до 1822. године када је канат укинут.^[13][14][15] У то време град је растао упркос сукобима са Каџарима који су га опседали 1756. и 1795. године.

Град је постао један од културних центара Закавказја након руског освајања регије Кавказа у првој половини 19. века.^[16]

Након уступања подручја Русији 1822. године, постаје административна престоница прво провинције Карабах (1822–1840), а затим округа Шуша (1840–1923). У 19. веку Шуша је био један од великих градова Кавказа, већи и просперитетнији од Бакуа и Јеревана.^[17] Стојећи усред мреже караванских путева, имао је десет каравансараја.^[17] Био је познат по трговини свилом, теписима јарких боја, поплочаним путевима, великим каменим кућама и фино узгојеним коњима.^[17]

Током модерне историје град је углавном неговао мешовито јерменско-азербејџанско становништво. Након масакра у Шуши почињеног од стране азербејџанских снага 1920. године, јерменска половина становништва града је убијена или протерана и град се свео на место са доминантним азербејџанским становништвом. Након заузимања Шуше од стране јерменских снага 1992. године у рату за Нагорно-Карабах, становништво града се поново драматично смањило и постало готово искључиво јерменско. Новембра 2020. године, током сукоба у Нагорно-Карабаху, војска Азербејџана је повратила контролу над овим градом, а јерменско становништво је избегло.

Култура

Због историјских специфичности Шуши садржи и јерменске и азербејџанске културне споменике, док околне територије укључују и многа древна јерменска села.^[18]

Шуша је један од јерменских верских^[19] и културних центара.^[20] Источнојерменска верзија четири Јеванђеља завршена је 1830. године у Шуши, а затим је први пут објављена у Москви.^[21] Овде се налазе Саборни храм Светог Христа Спаситеља (Казанчечоц), Црква Светог Јована Крститеља (Канач Жам) и многе друге цркве и манастири.

Град је такође био један од водећих центара азербејџанске културе.^[22] Временом је постао дом многих Азербејџанских интелектуалаца, песника, писаца и посебно музичара.^[23][24] У Шуши се налази једна од водећих школа мугама, традиционалног азербејџанског жанра вокалних и инструменталних уметности, по чему је Шуши посебно познат.^[25]

Шуша је такође познат и по простиркама силех, подним облогама са Јужног Кавказа. Сличан источноанадолски тип обично показује другачији опсег боја.

Становништво

Етнички састав

Година	Јермени		Азери		Остали		укупно
1851.[26]							15.194
1886.[26]	15.188	56,7%	11.595	43,3%	23	0,1%	26.806
1897.[27]	14.420	55,7%	10.778	41,6%	683	2,6%	25.881
1916.[28]	23.396	53,3%	19.121	43,6%	1.352	3,1%	43.869
Март 1920: Масакр и протеривање јерменског становништва које је починио Азербејџан
1926.[29]	93	1,8%	4.900	96,4%	111	2,2%	5.104
1939.[30]	1.476	27,2%	3.701	68,2%	247	4,5%	5.424
1959.[31]	1.428	23,3%	4.453	72,8%	236	3,9%	6.117
1970.[32]	1.540	17,7%	6.974	80,2%	179	2,1%	8.693
1979.[33]	1.409	13,1%	9.216	85,5%	159	1,5%	10.784
Септембар 1988: Сукоб у Нагорно-Карабаху и протеривање јерменског становништва[34]
1989.[35]				98%[35]			15.039
Мај 1992: Јерменско освајање и протеривање азербејџанског становништва
2005.[36]	3.105	100%					3.105
2009.[37]	3.900	100%					3.900
2015.[38]	4.446	100%					4.446

Галерија

• 
  Тврђава Шуши
• 
  Црква Светог Јована Крститеља (Канач Жам) из 1818. године
• 
  Горња Гохвар Ага џамија из 1885. године
• 
  Саборни храм Светог Христа Спаситеља (Казанчечоц) из 1887. године
• 
  Шуши почетком 20. века
• 
  Рушевине јерменске половине Шуше након уништења града од стране азербејџанске војске у марту 1920. године
• 
  Шуши 2015. године
• 
  Тенк Т-72 који стоји као спомен обележје на заузимање Шуше од стране јерменских снага
• 
  Градски трг
• 
  Мехмандарова кућа, музеј тепиха

Референце

1. Nagorno-Karabakh: Azerbaijan 'takes key town' in Armenia conflict
2. Boris Baratov. A Journey to Karabakh. Moscow, 1998, p. 32–33
3. Hravard Hakobian. Miniatures of Artsakh and Utik 13th–14th centuries. p. 25, Yerevan, 1989
4. Епископ Макар Бархутарянц, История Албании, том 1, Вагаршапат, 1902, с. 384 (на арм. яз); Bishop Makar Barkhudariants. History of Aghvank. Volume 1, Vagharshapat, 1902, p. 384
5. Ulubabyan B. A. (1972), The Principality of Lower Khachen from the 14th to the 15th centuries. Архивирано 2013-11-04 на сајту , Historico-philological journal of Academy of Sciences of ArmSSR № 11. p. 95–108, p. 105. (in Armenian)
6. Khachikyan L. S., (1955), Memorial records in Armenian manuscripts of 15 c., Part I (1401–1450) Архивирано 2014-12-13 на сајту , Publish. of Academy of Sciences of ArmSSR, p. 384. (in Armenian)
7. Bishop Makar Barkhudariants. Artsakh. Baku, Aror publishing house, 1895, Chapter - City of Shushi (Շուշի քաղաք)
8. Bournoutian, George A. Armenians and Russia, 1626–1796: A Documentary Record. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, 2001, p. 133, Kekhva Chelebi's Report to the Collegium of [Russian] Foreign Affairs (17 December 1725)
9. Цагарели А. А. Грамота и гругие исторические документы XVIII столетия, относяшиеся к Грузии, Том 1. СПб 1891, с. 434–435. This book is available online from Google Books.
10. Армяно-русские отношения в XVIII веке. Т. IV. С. 212, as cited in О. Р. Айрапетов, Мирослав Йованович, М. А. Колеров, Брюс Меннинг, Пол Чейсти. Русский Сборник Исследования По Истории России. p. 13. Citation: «Совет мелика Адама, мелика Овсепа и мелика Есаи был един, но среди них раскольничал мелик Шахназар, который был мужем хитрым, маловерным и негодным к добрым делам, коварным и предающим братьев. В Карабах приходит некое племя Джваншир, словно бездомные скитальцы на земле, чинящее разбой и кочующее в шатрах, главарю которых имя было Панах-хан. Коварный во злых делах мелик Шахназар призвал его себе в помощь, по собственной воле подчинился ему и передал свою крепость». „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-19. г. Приступљено 2013-11-20.
11. Կռունկ Հայոց աշխարհին. 1863. № 8, էջ 622 (Krunk Hayots Ashkharhi. 1863. № 8. С. 622), as cited in О. Р. Айрапетов, Мирослав Йованович, М. А. Колеров, Брюс Меннинг, Пол Чейсти. Русский Сборник Исследования По Истории России. p. 14. Citation: «Шахназар, мелик Варанды, страшась союза между Меликом Чараберда Адамом и Меликом Гюлистана Овсепом, сам подружился с Панах-ханом, отдал ему свое поселение Шушинскую крепость, а также свою дочь в жены». „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-19. г. Приступљено 2013-11-20.
12. Bournoutian, George A. Armenians and Russia, 1626-1796: A Documentary Record. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, 2001, Armenian Military Activities in Karabakh and Ghapan, p. 402-413
13. The Encyclopaedia of Islam, Volume 4, Parts 69–78, Brill, 1954, p. 573
14. Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary (1890—1907). Shusha. St Petersburg. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 2013-11-05.
15. Great Soviet Encyclopedia (1969—1978). Shusha. Moscow. Архивирано из оригинала 4. 11. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2013.
16. Timothy C. Dowling Russia at War: From the Mongol Conquest to Afghanistan, Chechnya, and Beyond Архивирано 2015-06-26 на сајту pp 728 ABC-CLIO, 2 dec. 2014 1598849484
17. Waal, Thomas de (2013). Black Garden: Armenia and Azerbaijan Through Peace and War, 10th Year Anniversary Edition, Revised and Updated Архивирано 2015-11-23 на сајту NYU Press. 978-0814760321 p 201
18. Crossroads and Conflict: Security and Foreign Policy in the Caucasus and Central Asia, by Gary K. Bertsch - 2000 - 316 pages, p. 297
19. A Typographical Gazetteer, by Henry Cotton - 2008 - p. 206
20. Looking toward Ararat: Armenia in Modern History, by Ronald Grigor Suny - 1993 - 289 pages, p. 195
21. An Introduction to the Critical Study and Knowledge, by Thomas Hartwell Horne, 1841, J. Whetham & Son, v.2, p. 51
22. Mattew O'Brien. Uzeir Hajibeyov and His Role in the Development of Musical Life in Azerbaijan. – Routledge, 2004. – С. 211. – 9780415302197
23. "Azerbaijan" (2007) In Encyclopædia Britannica. Retrieved February 3, 2007, from Encyclopædia Britannica Online: http://www.britannica.com/eb/article-44296 Архивирано 2006-06-14 на сајту
24. Suny, Ronald (1996). Armenia, Azerbaijan, and Georgia. DIANE Publishing. стр. 108. ISBN 0788128132.
25. Encyclopædia Britannica, "Azerbaijan": Cultural life, Online Academic Edition, 2007.
26. (језик: руски) НАСЕЛЕНИЕ НАГОРНОГО КАРАБАХА, 16. rujna 2011.
27. (језик: руски) г. Шуша, Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Демоскоп Weekly, 4. lipnja 2011.
28. Kavkazski kalendar (Kavkazskij kalendar), 1917., str. 190. (језик: руски)
29. NASELENIE NAGORNOGO KARABAHA, arhivirano 16. rujna 2011. (језик: руски)
30. (језик: руски) ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1939 г.), 28. ožujka 2012.
31. (језик: руски) ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1959 г.), 28. ožujka 2012.
32. (језик: руски) ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1970 г.), 28. ožujka 2012.
33. (језик: руски) ШУШИНСКИЙ РАЙОН (1979 г.), 28. ožujka 2012.
34. de Waal, Thomas (2013). Black Garden: Armenia and Azerbaijan Through Peace and War. NYU Press. ISBN 9780814785782.
35. (језик: руски) Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность городского населения союзных республик, их территориальных единиц, городских поселений и городских районов по полу, 18. siječnja 2012.
36. De facto i de Jure populacija sadministrativnom teritorijalnom raspodjelom i spolom Архивирано на сајту (2. март 2011), popis u GK, Nacionalna statistička služba republike Artsakh, 2005. Шаблон:Eng oznaka
37. „Statistical yearbook of NKR 2003–2009” (PDF). stat-nkr.am. Nacionalna statistička služba republike Artsakh. стр. 37. Архивирано (PDF) из оригинала 2011-08-27. г. Приступљено 2011-09-16.
38. „Շուշին փորձում է կրկին կրթական կենտրոն դառնալ” (на језику: јерменски). Hetq Online. 2. 6. 2015. Архивирано из оригинала 15. 8. 2015. г. Приступљено 12. 7. 2019.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт