Едвин Матисон Макмилан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Едвин Матисон Макмилан (18. септембар 1907 — 7. септембар 1991) био је амерички физичар и нобеловац, заслужан за то што је први у свету произвео трансуранијумски елемент, нептунијум. За ово је поделио Нобелову награду за хемију са Гленом Сиборгом 1951. године.
Едвин Матисон Макмилан | |
---|---|
Датум рођења | (1907-09-18)18. септембар 1907. |
Место рођења | Редондо Бич, Калифорнија, САД |
Датум смрти | 7. септембар 1991.(1991-09-07) (83 год.) |
Место смрти | Ел Серито, Калифорнија, САД |
Образовање | Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Принстон |
Поље | хемија |
Институција | Универзитет у Калифорнији, Беркли лабораторија за радијацију |
Познат по | откриће нептунијума |
Награде | Нобелова награда за хемију (1951), Награда Атоми за мир (1963), Национална медаља за науку (1990) |
Дипломирао је на Калифорнијском технолошком институту, докторирао је на Универзитету Принстон 1933. године и придружио се Лабораторији Лоренс у Берклију, где је открио кисеоник-15 и берилијум-10. Током Другог светског рата радио је на микроталасним радарима у лабораторији за радијацију Масачусетског технолошког института и на сонарима у Морнаричкој лабораторији за радио и звук. 1942. године придружио се пројекту Менхетн, ратном напору за стварање атомских бомби, и помогао је у успостављању пројекта Лабораторија Лос Аламос, где су бомбе пројектоване. Водио је тимове који су радили на дизајну нуклеарног оружја типа пиштољ, а такође је учествовао у развоју нуклеарног оружја типа имплозија.
Макмилан је заједно са Владимиром Векслером изумео синхротрон. После рата вратио се у Лабораторију за радијацију у Берклију. 1954. године именован је за помоћника директора Лабораторије за радијацију, а унапређен у заменика директора 1958. године. Смрћу оснивача лабораторије Ернеста Лоренса те године, постао је директор и на тој функцији остао је до пензионисања 1973. године.