Eva Nahir Panić
From Wikipedia, the free encyclopedia
Eva (rođ. Kelemen) Nahir Panić rođena je 3. avgusta 1918. godine u Čakovcu u tadašnjoj Mađarskoj. Bila je jedna od nekoliko hiljada zatočenica logora na ostrvu Sveti Grgur (u blizini Golog otoka) i uz istoričarku Ženi Lebl, jedina koja je krajem osamdesetih godina prva govorila o postojanju logora za žene u godinama posleratne Jugoslavije. O njenom životu, krajem osamdesetih godina, jugoslovenski književnik Danilo Kiš snimio je četvorodelni dokumentarni film "Goli život".
| Eva Nahir Panić | |
|---|---|
_Panić.jpeg) Eva Panić | |
| Датум рођења | (1918-08-03)3. август 1918. |
| Место рођења | Čakovec Tadašnja Mađarska |
| Датум смрти | 18. јул 2015.(2015-07-18) (96 год.) |
| Место смрти | Kibutz Shaar Haamakim Izrael |
Eva je bila najmlađa od tri kćeri Bele i Eme Kelemen. Odrasla je i školovala se u rodnom gradu. Nakon udaje za mladog srpskog oficira Radeta Panića (rođ. 1915) preselila se u Zemun. Panići su u tu dočekali početak Drugog svetksog rata. Tokom okupacije Eva i Rade Panić priključili su se Partizanskom pokretu, a potom u Beogradu i Organizaciji BI - "Beogradski ilegalci" (po kojoj su kasnije nastali film i serija "Otpisani"). Nakon završetka rata, tokom sukoba Tita i Staljina Rade Panić je nekoliko puta hapšen da bi oktobra 1951. godine izvršio samoubistvo u zatvoru u Beogradu. Nakon toga Eva je odvedena u logor na ostrvu Sveti Grgur (u blizini Golog otoka) i tamo provela dve i po godine.
O Evi su u međuvremenu snimljena još dva dokumentarna filma (2002. i 2013. godine), a sredinom 2016. objavljena je njena autorizovana biografija u knjizi "Eva".[1]
Od 1966. godine do svoje smrti jula 2015. Eva je živela u Kibucu Šar Hamakim na severu Izraela.
2014. godine proglašena je za prvu počasnu građanku Grada Čakovca, Hrvatska.