Халуцинација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Халуцинација је беспредметно опажање, привиђење, односно опажај који је произишао без одговарајуће објективне чулне стимулације. Најчешће су визуелне и акустичне халуцинације, мада се могу јавити и у осталим чулним модалитетима.[1] Халуцинације су живописне, значајне и за њих се сматра да се налазе у спољашњем објективном простору. Халуцинација је комбинација 2 свесна стања будности мозга и РЕМ спавања.[2] Оне се разликују од неколико сродних феномена, као што је сањање (РЕМ спавање), које не укључује будност; псеудохалуцинација, која не опонаша стварну перцепцију, и тачно се перципира као нестварна; илузија, која укључује искривљену или погрешно протумачену стварну перцепцију; и менталне слике, које не опонашају стварну перцепцију, и под вољном су контролом.[1] Халуцинације се такође разликују од „делузионих перцепција”, у којима се исправно наслућеном и протумаченом стимулусу (тј. стварној перцепцији) придаје додатни значај. Многе халуцинације се дешавају и током парализа у сну.[3]
Халуцинација | |
---|---|
Халуциније трансформисане у материјалну слику (August Natterer, 1868—1933) | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Психијатрија |
МКБ-10 | R44 |
МКБ-9-CM | 780.1 |
DiseasesDB | 19769 |
Patient UK | Халуцинација |
MeSH | D006212 |
Халуцинације се могу јавити у било ком сензорном модалитету – визуелном, слушном, олфакторном, укусном, тактилном, проприоцептивном, еквилибриоцептивном, ноцицептивном, термоцептивном и хроноцептивном. Халуцинације се називају мултимодалним ако се јављају више сензорних модалитета.[4][5]
Благи облик халуцинације познат је као поремећај и може се јавити у већини горе наведених чула. То могу бити ствари попут виђења кретања у периферном виду или слушања тихих звукова или гласова. Слушне халуцинације су веома честе код шизофреније. Оне могу бити добронамерне (говоре субјекту добре ствари о себи) или злонамерне, псујући субјекта. Удео од 55% слушних халуцинација је злонамерног садржаја,[6] на пример, људи говоре о теми, а не разговарају са њима директно. Као и слушне халуцинације, извор визуелног халуцинација такође може бити изван субјекта. Ово може изазвати осећај да особу неко гледају или зури у њу, обично злонамерно. Често, слушне халуцинације и њихове визуелне еквиваленте субјект доживљава истовремено.[7]
Хипнагошке и хипнопомпичне халуцинације се сматрају нормалним појавама. Хипнагошке халуцинације се могу јавити док неко тоне у сан, а хипнопомпичне халуцинације се јављају када се особа буди. Халуцинације могу бити повезане са употребом дрога (посебно делиријаната), депривацијом сна, психозама, неуролошким поремећајима и делириум тременсом.
Саму реч „халуцинација“ је у енглески језик увео лекар из 17. века сер Томас Браун 1646. године од деривације латинске речи alucinari што значи лутати умом. За Брауна, халуцинација значи неку врсту визије која је „поремећена и погрешно поприма своје објекте“.[8]