језик за обележавање докумената From Wikipedia, the free encyclopedia
LaTeX (/ˈlɑːtɛx/ LAH-tekh, обично се изговара као /ˈlɑːtɛk/ LAH-tek или /ˈleɪtɛk/ LAY-tek,[1] стилизован као , и скраћено Лампорт Текс) је описни језик и систем за припрему докумената.[2] Разликује се од типичних процесора за обраду текста као што су Microsoft Word, LibreOffice и Apple Pages у ком писац користи обичан текст за разлику од форматираног текста, ослањајући се на означавање конвенција да би дефинисао општу структуру неког документа (као што су чланак, књига и писмо), да стилизује текст кроз документа (као што је подебљано и искошено), и дода цитате и укрштање. TeX дистрибуција као што је TeX Live или MiKTeX се користи за производњу излазног фајла (као што су PDF или DVI) погодног за штампање или дигиталну дистрибуцију.
Програмер(и) | Лесли Лампорт |
---|---|
Прво издање | 1985. |
Стабилно издање | LaTeX3
|
Репозиторијум | |
Тип | Слагање слога |
Лиценца | Пројекат јавне LaTeX лиценце (LPPL) |
Веб-сајт |
се користи за комуникацију и објављивање научних докумената у многим областима, укључујући математику, физику, информатику, статистику, економију, и политичке науке.[3][not in citation given] Он такође има значајну улогу у припреми и објављивању књига и чланака који садрже сложене вишејезичке материјале, као што су Санскрит и арапски [тражи се извор]. користи TeX припремни програм за форматирање своје производње, а сам је написан у TeX-макро језику.
је у широкој употреби у академији.[4][not in citation given][5] се може користити као самостални документ припремног система, или у средњем формату. У другој улози, на пример, често се користи као део цевовода за превођење DocBook и других формата заснованих на XML језику. Припремни систем нуди програмирање десктоп паблишинг карактеристике и опсежне објекте за аутоматизацију већину аспеката слог и десктоп издавашта, укључујући и нумерацију и укрштање садржаја и фигура, наслове поглавља и секција, укључивање графике, изглед странице, индексирање и библиографије.
има за циљ да пружи језик на високом нивоу који приступа моћи TeX-а на лакши начин за писце. Укратко, TeX рукује распоредом стране, док рукује садржајем стране за обраду докумената. садржи колекцију TeX макроа и програм за обраду докумената LaTeX-а. Зато што су команде за форматирање TeX-а обично основне, пружају ауторима са готовим командама за форматирање и распоред одредби као што су наслови поглавља, фусноте, укрштене референце и библиографије.
је првобитно написан у раним 1980-им годинама од стране Леслија Лампорта на SRI International.[6] Тренутна верзија је LaTeX2e (стилизована као ɛ). LaTeX је слободан софтвер и дистрибуира се под пројектом јавне LaTeX лиценце (LPPL).
следи филозофију дизајна раздвајања презентације од садржаја, тако да се аутори могу усредсредити на садржај онога што пише без истовременог похађања свог визуелног изгледа. У припреми документа, аутор наводи логичку структуру помоћу једноставних, познатих појмова као што су поглавље, одељак, садржај, фигура, итд, и омогућава систему да брине о форматирању и распореду тих структура. Стога подстиче одвајање од распореда садржаја, док још увек дозвољава припрему ручних подешавања где је то потребно. Овај концепт је сличан механизму који многи процесорима дозвољава да се глобално дефинишу за цео документ или употребе CSS до стила HTML. систем је језик за означавање који се такође бави слогом и рендерингом.[7]
се може произвољно проширити помоћу основног макро језика да развија прилагодљиве формате. Такви макрои се често прикупљају у пакете, који су доступни да се баве посебним издањима форматирања као што су компликовани математички садржај или графици математичких функција. Заиста, у примеру испод align
окружење је обезбеђено од стране amsmath
пакета.
У циљу стварања документа у LaTeX-у, прво треба написати фајл, рецимо dokument.tex
, користећи свој жељени текст едитор. Сада dokument.tex
фајл служи као улаз у TeX програм (са учитаног макроа), а исписује датотеке погодне за гледање на екрану или за штампање.[8] Ово писање-формат-приказ циклус је један од главних начина на који се радом са LaTeX-ом разликује од оно-шта-ти-видиш-је-оно-што-ти-добијаш обраде текста. То је слично код-састави-извршења циклуса блиског програмеру. Данас, многи свесни програми уређују овај циклус једноставним притиском на један тастер, док се преглед приказује на екрану поред прозора за унос.[9] Неки едитори аутоматски освежавају преглед.
\documentclass[12pt]{article} \usepackage{amsmath} \title{\LaTeX} \date{} \begin{document} \maketitle \LaTeX{} је документ за \TeX{} и нов начин куцања текста. \LaTeX{} је написао 1984. године Leslie Lamport и постаје доминантан за коришћење \TeX; неколико људи је писало \TeX{}. Најбржа верзија је \LaTeXe. % Ово је коментар, неће бити показан у коначном приказу. % Следећи пример показује начин куцања математичке формуле у LaTeX: \begin{align} E_0 &= mc^2 \\ E &= \frac{mc^2}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}} \end{align} \end{document}
Следећи пример показује улаз и одговарајући излаз:
Приметите како је једначина за тајпсет од ознаке:
E &= \frac{mc^2}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}
Квадратни корен се означава као "\sqrt{argument}
", а разломак као "\frac{numerator}{denominator}
".
LaTeX се обично изговара као /ˈleɪtɛk/ или /ˈlɑːtɛk/ на енглеском језику (који је, не са / X / изговором који људи који говоре енглески обично повезују са X, већ са / к /).
Ознаке T, E, X у имену долазе из грчког писма tau, epsilon, и chi, тако да име TeX-a потиче из Грчке: τέχνη (вештина, уметност, техника); из овог разлога, TeX-ов аутор Доналд Кнут промовише изговор /tɛx/ (tekh)[10] (то је, са мањезвучним веларним фрикативом као у новогрчком, сличан гласу џ усрпском језику). Лампорт је, с друге стране, рекао да не фаворизује или обесхрабрује било који изговор за LaTeX .[тражи се извор]
Име је традиционално штампано у тексту као посебни штампарски лого: LaTeX.
У медијима где логотип не може бити прецизно репродукован у тексту, реч обично даје јединствену капитализацију LaTeX. , [11] и ХеTeX[12] логотипи могу бити изречени преко чистог CSS и HTML-a за употребу у графичким веб претраживачима следећих спецификација унутрашњег \LaTeX макроа.[13]
је обично дистрибуиран заједно са обичним TeX-ом. Он је дистрибуиран под лиценцом слободног софтвера — Јавна лиценца пројекта (LPPL). Јавна лиценца пројекта (LPPL) није компатибилна са GNU Општом јавном лиценцом, јер захтева да измењене датотеке морају бити јасно различите од својих оригинала (обично променом назива датотеке); то је учињено како би се осигурало да ће датотеке које зависе од других фајлова произвести очекивано понашање и избећи зависност пакла. Јавна лиценца пројекта (LPPL) је компатибилна са Debian Смерницама за Слободан Софтвер у верзији 1.3. Као слободан софтвер, је доступан на већини оперативних система, укључујући UNIX (Соларис, ХП-УX, АИX), BSD (ФриБСД, MAC OS X, НетБСД, ОпенБСД), Linux (Ред Хет, Debian GNU / Linux, Арч, Генто), Microsoft Windows (9к, Windows XP, Виста, 7, 8), MS-DOS, AmigaOS и Plan 9.
Као макро пакет, обезбеђује скуп макроа за тумачење. Постоје многи други макро пакети за , укључујући Plain TeX, GNU TeXinfo, AMSTeX и .
Када "саставља" документ, прати (са становишта корисника) по следећем редоследу обраде: Макрои → TeX → Драјвер → Излаз. Различите имплементације сваког од ових корака су обично доступни у дистрибуцијама. Традиционални ће избацити фајл, који се обично претвара у PostScript датотеку. У скорије време, Hàn Thế Thành и други су написали нову примену TeX-а под називом , чији је излаз у формату, и користи предности функције које су доступне у том формату. Мотор XеTeX-а који је развио Џонатан Кев спаја савремене технологије и Unikod фонт са TeX-ом.
Уобичајени фонт за је Кнутов Computer Modern фонт, који даје стандардна документа направљена у истог препознатљивог изгледа као што су они креирани обичним TeX-ом. дозвољава употребу OpenType и TrueType (то је наведено) фонтова за излазне датотеке.
Постоји и много едитора за LaTeX.
је тренутна верзија LaTeX-а, који је 1994. године заменио 2.09. Од 2014. године, , који је направљен у раним 1990-им годинама, је у оквиру пројекта дугорочног развоја.[14] Планиране карактеристике укључују побољшану синтаксу, хиперлинк подршку, нови кориснички интерфејс, приступ произвољним фонтовима, и нову документацију.[15]
Постоје бројне комерцијалне имплементације целог TeX система. Системски произвођачи могу додати додатне функције као додатна писма и телефонску подршку. је бесплатан, процесор за визуелни документ који користи за бек-крај. GNU TeXmacs је бесплатан, едитор са сличним функцијама као са другачијим припремним мотором. Други едитори који производе укључују научну реч о Microsoft Windows.
Један број дистрибуције уз подршку је на располагању, укључујући TeX Live (вишеплатформски), (развијен у корист TeX Live, UNIX), fpTeX (застарео), MikTeX (Windows), proTeXt (Windows), (TeX Live са додавањем специфичних карактеристика за Мекинтош рачунаре и оперативни систем Mac OS X), gwTeX (Мак OS X), ОzTeX (Мекинтош), AmigaTeX (недоступан) и PasTeX (АмигаОС, доступан на Аминет спремишту).
документи (*.tex) могу да се отворе било којим текст едитором. Они се састоје од обичног текста и не садрже скривене кодове за форматирање или бинарне инструкције. Осим тога, документа могу да се деле од доношења фајл Rich Text Format (*.rtf) или XML. Ово се може урадити помоћу бесплатног програма или . може бити изражен у PDF датотеци користећи LaTeX екстензију pdfLaTeX. фајлови који садрже Unikod текст могу бити обрађени у PDF-у екстензије .
LaTeX2HTML је конвертер написан у Perl да конвертује LaTeX документе у HTML. На тај начин, на пример, научни радови — првенствено откуцани за штампање — се могу поставити на Веб за онлине гледање. Лиценциран је под GNU GPL v2.[16] понуда за са званичног сајта је укинута.[17] Међутим Comprehensive TeX Archive Network и даље нуди свој најновији ажурирани софтвер.
HeVeA је конвертер написан у Ocaml који конвертује LaTeX докуметна у HTML5. Лиценциран је под Q Public License.[18]
Pandoc је 'универзални конвертор докумената' који може да трансформише LaTeX документа у много различитих формата датотека, укључујући HTML5, epub, rtf и docx. Лиценциран је под GNU GPL верзија 2.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.