Обожавање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Обожавање је чин религијске посвећености (девоције) углавном усмерене према божанству. Чин обожавања се може изводити индивидуално, или у неформалној или формалној групи, или преко одређеног вође. Такви чинови су и штовање на разне начине (један је заједничка молитва у некој форми, нпр. намаз).[1]
Обожавати означава чињење молитве или одређене врсте обреда божанству, али и сматрање чега идолом и/или култом; представља синоним речи богослужје и клањање. Сва ова значења термина се своде на једно: дизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега оног што се уопштено сматра божанством — осећањима, речју тј. делом.[2]
У савременом друштву и социологији, неки аутори коментаришу начине на које људи више не обожавају препозната божанства него и (или уместо тога) обожавају потрошачке брендове,[3] спортске тимове и друге људе (селебретије / познате личности).[4] Социологија стога проширује овај аргумент да би се сугерисало да је ван религије обожавање процес у којем друштво обожава себе, као облик самовалоризације (самовредновања) и самоочувања.[5] У муслиманском свету, реч обожавање (у дословном контексту обожавања) забрањено је користити ако се односи на неки објекат или радњу а не искључиво на Алаха.[2]