Телекомуникације
From Wikipedia, the free encyclopedia
Телекомуникације су област људске делатности која се бави преношењем знакова, сигнала, порука, речи, записа, слика и звукова или информације између два или више корисника на удаљеним местима, користећи жице, радио таласе, оптичке, или друге електромагнетне системе.[1][2] Телекомуникације се увек користе у плуралу јер се говори о свим системима и технологијама које се користе за пренос информација.[3] Реч телекомуникације се састоје од грчке речи теле (грч.τηλε) што значи далеко, удаљено и латинске речи што значи делити. Дефиниција донесена на Међународној конвенцији о телекомуникацијама објашњава подручје које захватају телекомуникације: …сваки пренос одашиљања или пријема знакова, сигнала, писаних информација, слика, звука или свих врста обавести, остварених радио преносом, оптичким или неким другим електромагнетским сигналима и системима.
Телекомуникација се јавља када размена информација између учесника комуникације укључује употребу технологије. Преноси се путем преносног медијума, као што су физички медији, на пример, преко електричног кабла или преко електромагнетног зрачења кроз простор као што су радио или светлост.[4][5][6][7][8][9] Такви преносни путеви често се деле на комуникационе канале који пружају предности мултиплексирања.