Фолксдојчери
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фолксдојчери (њем. — Фолксдојче) у терминологији Трећег рајха били су „људи чији је језик и култура има њемачко поријекло, али који немају њемачко држављанство”.[1] Ријечи фолк (њем. ) и фолкиш (њем. ) се преводе као „народ[2]/народни[3]”.
Фолксдојчери (тадашњи етнички Нијемци) одбацили су свој дотадашњи идентитет Аусландсдојчера (инострани Нијемци) и постепено постојала Фолксдојчери током процеса саморадикализације.[4] Овај процес је нацистичком режиму дао језгро око којег је успостављена нови Фолксгемајншафт (заједница народа) изван њемачких граница.[4]
Фолксдојчери су даље дијељени у „расне” групе — мањине унутар државне мањине — засноване на посебним културним, друштвеним и историјским критеријумима које су развили нацисти.[5]
Били су присутни и у Југославији, а важну улогу су играли у окупацији Баната током Другог светског рата.