Валтер Бенјамин
From Wikipedia, the free encyclopedia
{{Филозоф
| име = Валтер Бенјамин
| слика =Walter Benjamin vers 1928.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Валтер Бенјамин 1928. године
| пуно_име = Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин
| датум_рођења = (1892-07-15)15. јул 1892.
| место_рођења = Берлин
| држава_рођења = Немачка
| датум_смрти = 27. септембар 1940.(1940-09-27) (48 год.)
| место_смрти = Портбоу
| држава_смрти = Шпанија
| школа =
| епоха = Филозофија 20. века
| регија = Западна филозофија
| школа_филозофије = Западни Марксизам, Франкфуртска школа
| главна_интересовања = Теорија књижевности, Естетика, Технологија, Епистемологија, Филозофија језика, Филозофија историје
| значајне_идеје = Ауратично опажање,[1] естетизација политике, дијалектичка слика,[2] the flâneur
| утицаји_од = Адорно · Бахофен · Бодлер · Брехт · Киркегор
Лукач · Марк · Ниче · Пруст · Шмит · Шолем · [[Ludwig Klages[Лудвиг Клагес]][3] · Ерик Гаткајнд[4]
| утицао_на =
}}
Валтер Бендикс Шонфлис Бенјамин ( ; Берлин, 15. јул 1892 — Портбоу, 27. септембар 1940) је био немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста јеврејског порекла[5] који спада у групу интелектуалаца окупљених око Франкфуртске школе критичке теорије. Његово најпознатије дело је „Уметност у доба техничке репродукције“ ( ) објављено 1936. године.[6][7]