Свети Ђорђе Кратовац

Свети мученик Ђорђе Кратовац је хришћански светитељ српског^[1] порекла^[2][3] из града Кратова (данас у Северној Македонији). Пострадао је у Софији 1515, због чега се поштује и као Св. Георгије Нови или Св. Георгије Софијски.

Свети Ђорђе Кратовац
Свети Ђорђе Кратовац у цркви Св. пророка Јеремије, Милошево (савремена црквена иконографија)
Датум рођења	(1497-00-00)1497.
Место рођења	Кратово, Османско царство
Датум смрти	24. фебруар 1515.(1515-02-24) (17/18 год.)
Место смрти	Софија, Османско царство

Биографија

Ђорђе је рођен у Старој Србији, у вароши Кратову 1497. године, од родитеља Димитрија и Саре.^[4] После описмењавања у родном месту, учио је златарски занат − постао кујунџија, а кад му је рано умро отац отишао је у „српски Средац」^[5] (потоњу Софију). У Средцу се настанио код тамошњег свештеника поп Петра (Пеје), и ту даље усавршавао златарски занат. Пошто се прочуо по великој смерности и побожности, посећивао га је неки муслимански „софта」 (провокатор), који је са њим полемисао и убеђивао га да промени веру. Када је имао осамнаест година Турци су га хтели насилно потурчити, међутим Ђорђе није хтео да се одрекне хришћанске вере.^[6] Због тога су га софијски Турци јаничари затворили и мучили, а потом и живог спалили на ломачи 11. фебруара 1515. године у Софији, за време султана Селима I. Тада је његов домаћин и заштитник Петар,^[7] познатији као свештеник Пеја написао његово житије у Софији,^[8] а потом и јеромонах Илија 1539. године у Русији.

Поред Светог Игумана Паисија, Свете Злате Мегленске и Ђакона Авакума спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Прогласила га је српска црква за светитеља „Ђорђа Новог」. У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи^[9]: са дугачком црвеном антеријом узаних рукава, а над њим дугачки химатион без рукава који се испод грла закопчава; рукави слободно висе. Српски сликар Ђорђе Крстић је насликао икону „Св. Ђорђе Кратовац」.^[10] У 1924. је најављено свечано обележавање Ђорђа Кратовца, нарочито у Јужној Србији.^[11] Учитељски календар „Светлост」 је 1925. године објавио дугачку песму о искушењима Св. Ђорђа Кратовца.^[12]

Српска православна црква слави га 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару. У његовом родном месту Кратову је 1929. године освећена нова православна црква посвећена „Св. Ђорђу - Србину Кратовцу」.^[13] Бугарска православна црква слави га 11. фебруара.

Једна улица у београдском насељу Пашино брдо носи његово име (Ђорђа Кратовца) и то још од пре Другог светског рата и без прекида.

Напомене

• Велики део овог текста је преузет из охридског пролога Светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима.