Ђорђе Миловановић (сликар)

За другa значења, погледајте страницу Ђорђе Миловановић.

Ђорђе Ђока Миловановић (Београд, 20. фебруар 1850 — Минхен, 3. фебруар 1919) био је српски сликар и ликовни педагог.

Ђорђе Миловановић
Надимак	Ђока
Датум рођења	(1850-02-20)20. фебруар 1850.
Место рођења	Београд, Књажевина Србија
Датум смрти	3. фебруар 1919.(1919-02-03) (68 год.)
Место смрти	Минхен, Вајмарска република
Образовање	Ликовна академија у Минхену
Занимање	уметник сликар
Поље	Сликарство
Правац	Реализам

Биографија

Ђорђе Миловановић је по рођењу добио име Георгије. Био је син кројача Лазара (1813-1888), пореклом из села Лопатањ код Осечине, и Персиде Винковић (1832-1897), родом из Сремске Митровице.^[1] Ђорђе је сликарство учио у Београду код Стеве Тодоровића, а затим на Акедемији у Минхену (1867-1872).^[2][1] Радио је као учитељ цртања и краснописа у Првој београдској гимназији, Богословији и Великој школи.^[1] Кад је у Великој школи 1889. извршена подела на Филозофски, Правни и Технички факултет, Миловановић је постао учитељ цртања на Техничком факултету, што је остао до преласка у Министарство војске 1899. Тамо је радио као начелник картографског одељења. Један је од најбољих представника српског реализма, данас неправедно заборављен.

За време студија у Минхену упознао се са Каролином-Лином Хумел из Мосбурга у Баварској, са којом се венчао у Београду 5. октобра 1872. Каролина је променила име у Драгиња (Драга) и примила православље. Кум на венчању им је био Стева Тодоровић. Ђорђе и Драгиња имали су шесторо деце.^[1]

Ђорђе Миловановић био је један од оснивача Друштва Светог Саве и у првом Главном Одбору друштва имао је улогу књижничара.^[3] Касније је био књижничар друштва и магационер Друштвених књига. Једно време био је управник Друштвеног пансионата, а све до своје смрти био је члан Главног Одбора овог Друштва. Ђорђе Миловановић је саставио и израдио Друштвену диплому, Друштвену медаљу и амблеме на Друштвеном Дому.^[3]

Био члан САНУ-а и Ладе.

1876. приступио је Слободним зидарима и то ложи Светлост Балкана, која је била под заштитом Великог оријента Италије. Када је 1881. основана Српска Задруга, Миловановић је био њен члан, све до 1883. када су угашене Светлост Балкана и Српска задруга. Исте године Миловановић се прикључио новооснованој масонској ложи Слога, Рад и Постојанство. Миловановић је 1891. био један од тројице оснивача четврте масонске ложе у Србији, под називом Побратим. Ова ложа била је под заштитом Велике ложе Угарске. Када је 1912. дошло до спајања масонских ложа у Србији и оснивања Врховног савета Србије, сада под патронатом Врховног савета Грчке, у њеном раду истакнуту улогу имао је и Ђорђе Миловановић.^[1]

Мртва природа са хлебом, Народни музеј (Београд).

Први светски рат је Миловановића затекао у Немачкој, где се налазио у посети ћерци. Чим је рат објављен Србији немачке власти су Миловановића затвориле у војни казнени завод и у том затвору га држале три и по месеца.^[3] Потом је био конфиниран у Оберхајму, а умро је у Минхену 1919. године.

Одликовања^[1]

• Орден Белог орла V реда,
• Орден Таковског крста,
• Орден Светог Саве V реда,
• Орден књаза Данила IV класе,
• Бугарски орден светог Александра Невског,
• Споменица српско-бугарског рата,
• Орден Српског црвеног крста,
• Турски орден Меџидију III класе.

Види још

• Списак српски сликара
• Друштво Свети Сава