водена површина која раздваја Балканско и Апенинско полуострво From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Јадранско море је водена површина која раздваја Балканско полуострво од Апенинског полуострва и Динарске планине од Апенинских планина. Јадранско море је најсевернији крак Средоземног мора, који се простире од Отрантских врата (где се спаја са Јонским морем) до Падске низије на северозападу. Земље са обалом на Јадранском мору су Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија. У мору се налази преко 1.300 острва, која се углавном налазе на источној обали и припадају Хрватској. Подељена је у три басена, северни је најплићи а јужни најдубљи, са највећом дубином од 1.233 метра. Отрантски праг, подводни гребен, налази се на граници између Јадранског и Јонског мора. Најчешће струје теку у смеру супротном од Отрантских врата, дуж источне обале и назад до мореуза дуж западне (италијанске) обале.
Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало . На модерним језицима, зове се и на италијанском, М на немачком, на словеначком, Јадранско море на српском и на албанском. Оно највероватније потиче од илирске речи која означава воду или море.
Име је добило по граду Адрији (или ), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име Јадранско море.[1] У средњем веку балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море. Споменуто је у Дјелима апостолским, 5. књизи Новог завјета, 27,27. иако је тада Адријом, поред данашњег Јадранског мора, називан и део Средоземног мора између Малте и Крита.
Томо Скалица је у својим путописима записао: …разапевши јадра заједрисмо… и …узвучена су на нашем броду јадра…[2], а Мијат Стојановић је записао: …увукав јадро на веслих…неразвивши јадро веслајућ…[3]
Remove ads
Настанак Јадранског мора
У прошлости Јадранско море је представљало реликт некадашњег праокеана Тетиса. У терцијару долази до прве веће трансгресије када вода плави простор од Соче до Албаније. У олигоцену се море повлачи до спољашње линије данашњих острва, а реке продужују своје токове. На северозападу вода прекрива долину Поа, а на југоистоку залази у Албанију. Током миоцена и плиоцена Јадранско море се постепено шири ка истоку и Динаридима. За време плеистоцена обала се више пута повлачила и ширила, а реке су скраћивале и продуживале токове. У постглацијалном периоду долази до отопљавања, тектонских покрета и клима постаје влажнија, што је утицало на то да море потопи ниже делове копна. Истакнутији делови су остали на површини, између су се формирали канали и мореузи, а на крају се коначно образовао и данашњи Јадрански архипелаг. Сваке године море се шири на рачун копна за 2,5 милиметара, односно за један метар у периоду од 400 година.
Мноштво острва на северној и источној обали Јадранског мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 . Тотална површина мора је 138.595 ², а дужина обале 7847km.
Морфологија дна басена
Дубина Јадрана у Тршћанском заливу износи 23 метра и то је најмања измерена дубина. До линије Пула-Анкона дубине не прелазе 50 метара, што је последица акумулације материјала алпских река. Ка југоистоку до линије Биоград-Падецо дубине се крећу до 70-100 метара. Одатле следи Јабучка потолина која се простире правцем Жирје-ушће Пескаре и ту је најнижа тачка на 277 метара. Овиме се завршава северни плићи део Јадранског басена. Од Јабучке потолине ка југоистоку дно се постепено издиже у Палагрушку пречагу са дубинама од 130-170 метара. На њој су се у виду лука изигла усамљена острва Ластово, Палагружа, Пијаноза и Тремити. Даље ка југоистоку следи Јужнојадранска котлина дугачка 300km и широка око 85km. Овде је измерена највећа дубина Јадрана — 1330 метара, на око 80km југозападно од Херцег-Новог. Од котлине се дно постепено издиже све до 741 метра на линији Валона-Отранто, где се налазе Отрантска врата и Јадран прелази у Јонско море. Просечна дубина басена је око 240 метара.
Физичке особине воде
Јадранско море се убраја у топла и плава средоземна мора. Лети температура износи од 23 до 27°C па и више.[1] Вода је најтоплија у августу. Провидност је највећа изнад најдубљих делова и износи до 56.
Клима
Градове који се налазе на Јадранском мору карактеришу два изразито различита климатска типа а самим тим и различите временске прилике. Северни део Јадрана (Тршћански залив са околином, Истра) добија велике количине падавина током целе године, што је последица чешћег проласка циклона и хладних фронтова. Са друге стране, јужни део Јадранског мора (ближи Отрантским вратима и остатку Медитерана) карактерише више сунчаних дана и ређа појава падавина. Међутим, због виших температура, већи је ризик од појаве временских непогода.[4][5][6][7][8]
Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-обилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црево).
Јадранско море - ХрватскаГраница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.
