Јањевци
данас хрватска мањина на Косову и Метохији From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Јањевци су данас хрватска мањина на Косову и Метохији. Име су добили по насељу Јањево, општина Липљан, 30 километара југоисточно од Приштине. Остала насеља у којима живе су: Окосница и Шишарка, исто општина Липљан, и Летница, Шашаре, Врнавоколо, Врнез, општина Витина.
Remove ads
Историја
Потичу од трговаца и рудара из Дубровника , дубровачког приморја укључујући Цавтат и Босне и Херцеговине, који су током 14. века дошли на Космет. Католичку веру су сачували до данашњих дана. Први пут их спомиње папа Бенедикт XI 1303. године који Јањево наводи као средиште католичке жупе Светог Николе. Јањевци су сачували обичај слављења крсне славе.
Најпроширенија је слава Свети Никола која је уједно и храмовна слава - Пренос моштију светог Николе у Бари (у Јањеву позната као "Свети Никола Летњи"), а следе је Свети Антун, Свети Севастијан, Света Ана те Велика Госпојина, а посебно се свечано славио и Ђурђевдан. Вече уочи самог празника су се по околним брдима дизали шатори и правила се "Рифана" - игранка коју би традиционално организовали млади Јањевци.
Remove ads
Демографија
Према попису из 1948. године на Космету је било 5.290 декларисаних Хрвата или 0,7% становништва, 1961. је било 7.251, 1971. 8.264, а 1981. године 8.718 Хрвата, 1991. Хрвата је било нешто мање и то 8.161, а по проценама из 1998. има их само 1.800. Тренутно је на Космету преостало неколико стотина Јањеваца.
Језик
Јањевци говоре призренско-тимочким или торлачким дијалектом српског језика[4], који они називају јањевачки говор.[5] Бранислав Нушић је 1902. године записао како Јањевци говоре врло лепим, чистим српским језиком[6], док је Глигорије Елезовић 1911. године навео да говоре косовским дијалектом, као и Срби тог подручја.[7]
Јањевци у Хрватској
Јањевци су почели да мигрирају у Хрватску већ педесетих година 20. века, претежно у Загреб. Почетком седамдесетих година у загребачкој четврти Дубрави је постојала значајна заједница Јањеваца.
Због немира на Косову и Метохији, почетком деведесетих година и касније, почиње интензивније исељавање у Хрватску на земљу протераних Срба. 1992. године неки становници Летничке жупе су напустили своја села и иселили се у Хрватску, њих су хрватске власти населиле у места Воћин и Гарешницу у западној Славонији по напуштеним српским кућама. Из Јањева први талас од око 2.400 људи се иселио почетком деведесетих, а други од 1.600 се преселио 1996. године у место Кистање, северна Далмација, одакле су након операције Олуја протерани Срби.[2] Након 1999. око 300 људи из Летничке жупе је насељено у месту Думаче код Петриње.[8] Јањеваца има и у Ријеци и Дубровнику.
Према попису из 2011. године, који су организовале институције самопроглашене Републике Косово, Јањевци нису приказани као посебна категорија већ су уврштени под категорију Остали. У Јањеву се тако изјаснило 234, Летници 26, а у осталим јањевачким насељима по неколико грађана.
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads