Језично-ждрелни живац

Језично-ждрелни или глософарингеални живац (лат. ) је кранијални нерв који садржи моторна, сензитивна и парасимпатичка влакна.^[1][2]

Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Простирање језично-ждрелног, вагусног и помоћног живца

Моторна влакна полазе из једра у продуженој мождини, које је заједничко за језично-ждрелни, вагусни и помоћни живац. Она учествују у инервацији мускулатуре меког непца и ждрела. Сензитивна влакна потичу из псеудоуниполарних ћелија горњег и доњег ганглиона који су придодати овом живцу, а завршавају се у једрима у продуженој мождини. Она оживчавају слузокожу задње трећине језика, меког непца, ждрела, непчаног крајника и средњег уха и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем. Парасимпатичка влакна полазе из доњег пљувачног једра у продуженој мождини и инервишу паротидну пљувачну жлезду.^[3]

Инервациона област језично-ждрелног живца је блиско повезана са гранама живца лутаоца и помоћног живца и они контролишу виталне функције организма: крвни притисак, рад срца, дисање, гутање, повраћање итд.

Пут живца

Живац излази из можданог стабла кроз задњи бочни жлеб продужене мождине. Након тога простире се унапред и упоље (заједно са и кранијалним нервом), пролази кроз југуларни отвор и напушта лобањску дупљу. Затим се спушта низ тзв. ретростилоидни простор (паралелно са , и кранијалним живцем), скреће и пружа се унапред и наниже, пролази између стилофарингеалног и стилоглосног мишића и улази испод слузокоже корена језика где се дели у своје завршне гране.

Бочне гране

Језично-ждрелни живац има пет бочних грана (бубни живац, грана каротидног синуса, ждрелне гране, грана за стилофарингеални мишић и крајничне гране) и поред тога гради анастамозе са фацијалним нервом, вагусом и симпатикусом.

Бубни живац (лат. ) је парасимпатичка грана која носи влакна за инервацију паротидне жлезде. Влакна иду преко бубног сплета и малог петрозног живца у отички ганглион и потом преко ушно-слепоочног живца у паротидну жлезду.

Грана каротидног синуса (лат. ) садржи усходна висцеросензитивна влакна која полазе из каротидног синуса и клубета, а која у случају повишеног крвног притиска шаљу одговарајуће сигнале ка вазомоторном центру у продуженој мождини.

Ждрелне гране (лат. ) се простиру према ждрелу и са истоименим гранама живца лутаоца и гркљанско-ждрелним гранама формирају ждрелни сплет (лат. ), који инервишу мускулатуру меког непца и ждрела и слузницу ждрела.

Грана за стилофарингеални мишић (лат. ) оживчава стилофарингеални мишић.

Крајничне гране (лат. ) инервишу слузницу ждрелног сужења и одговарајући непчани крајник.

Завршне гране

Завршне гране језично-ждрелног живца су многобројне језичне гране (лат. ) које настају у пределу корена језика, а инервишу његову слузокожу и преносе утиске чула укуса из опшанчених и листастих папила језика у централни нервни систем.