Јосиф Темишварски

Свети Јосиф Темишварски је светитељ Српске православне цркве из 16. века.

Јосиф Темишварски
Датум рођења	1568.
Место рођења	Дубровник,
Датум смрти	15. септембар 1656.
Место смрти	манастир Парто,
Празник	28. септембар

Биографија

Рођен је у Дубровнику 1568. године, од родитеља Јована и Екатерине, по презимену Фуско. На крштењу је добио име Јаков. Врло рано, после завршетка школе, отишао је у Свету Гору и тамо се замонашио у манастиру Пантократору, добивши име Јосиф.

Касније се подвизавао у манастиру Ватопед, па на Хиландару, у Великој Лаври, Ксиропотаму и најзад Кутлумушу, где је свети Јосиф постао и игуман. Јосиф је био смирен монах, велики молитвеник, и још за живота се показао као чудотворац.

Српски патријарх Гаврило I (1648—55. године) и изабрао је Јосифа за митрополита Темишварског (1650. године), јер су Банат и Темишвар, у ово време турске владавине, био под јурисдикцијом Пећке патријаршије. Као митрополит, свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Основао је и свештеничку школу у Темишвару.

У старости, се повукао у манастир Партош у Банату. Након 3 године у овом манастиру свети Јосиф се ту и упокојио у својој 88. години живота, на дан Успења Пресвете Богородице 15. септембра 1656. године.

Сахрањен је под олтаром цркве коју је сам подигао. Његове свете мошти чувају се у саборном храму у Темишвару. Свети Јосиф је сматран светитељем и чудотворцем још за живота на земљи.

1686. године, сабор Банатске митрополије назива га именом Свети Јосиф Нови.^[1]

Православна црква прославља светог Јосифа 28(15) септембра.^[2]