Јужна Србија

За друге употребе, погледајте Јужна Србија (вишезначна одредница).

Јужна Србија, или југоисточна Србија, Јужно Поморавље, југ Централне Србије, историјски позната као Нова Србија или Нове Територије, макрорегија је у Републици Србији који се најчешће односи на територије Нишавског, Топличког, Јабланичког, Пчињског и Пиротског управног округа.^[1][2] Заузима око 14.000 квадратних километара и дом је око 1.000.000 људи. Више од четвртине становништва у региону живи у Нишу.

Јужна Србија
Географска област1
Јужна Србија је приказана браон бојом
Највећи град	Ниш
Површина
• Укупно	14,010 km2 (5,410 sq mi)
Становништво (2011)
• Укупно	930,4612
• Густина	66,4/km2 (172/sq mi)
Временска зона	−{CET}−
Дијалекат	призренско-тимочки (познат као торлачко наречје)
^1 „Јужна Србија” није део званичне поделе Републике Србије ^2 Албанци у Медвеђи, Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године.

Јужна Србија није део званичне поделе Србије, нити су њене границе прецизно дефинисане. Карактерише је река Јужна Морава, која скоро у потпуности протиче кроз ову област, а која је кроз историју повезивала народе који су живели у њеном сливу. Област је дефинисана заједничком историјом и културом.

Термин

Долина Јужне Мораве у Јужној Србији

Јужна Србија је данас област на југу Републике Србије, а временом је термин мењао своје значење.

Током прве половине 20. века, термин је коришћен за означавање подручја Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (тзв. Стара Србија). У периоду од 1919. до 1922. године ова област је чинила покрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС.^[3] У истом периоду постојала је покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. После територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се није активно користио, пошто су у тада већем делу јужне Србије формиране НР Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област, док је преостали део почео да се формира под називом Јужна Србија, Југ Централне Србије или Југоисточна Србија. Данас га чине следећи управни окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.

Данашња Јужна Србија је кроз историју мењала име. Већина области ослобођена је током српско-турских ратова 1878. године, а тада је носила назив Нова Србија или Нове Територије.^[4]

Река Јужна Морава протиче целом територијом Јужне Србије од Ражња до Бујановца. Река пресеца област у средини на два дела. Слив Јужне Мораве заузима приближно исту територију као и област која се обично сматра Јужном Србијом. Стога се Јужна Србија понекад назива и Јужним Поморављем.^[5]

Демографија

Јужна Србија је дом за око 1.000.000 људи. Међутим, она је јако погођена депопулацијом. Само нишке и већинско албанске општине Прешево и Бујановац забележиле су пораст становништва у периоду од 2002. до 2011. године. У најтежој ситуацији су општине источно од Јужне Мораве. Најбољи пример је општина Црна Трава која је 1948. године имала око 13.500, а сада око 1.500 становника. Депопулација је присутна и у општинама Димитровград и Босилеград, где Бугари чине већину. Већина Албанаца бојкотовала је попис из 2011. године. Процењује се да у Јужној Србији има око 50.000 Албанаца.

Становништво по окрузима^[6][7]

#	Округ	Становништво
		1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.	2011.	Промена [%] 1948—2011.	Промена [%] 2002—2011.
1.	Нишавски	283.842	303.482	327.367	363.292	394.110	396.043	381.757	373.404	+31,5	−2,2
2.	Јабланички	231.280	244.128	254.855	260.982	262.531	255.011	240.923	215.463α	−6,8	−10,5
3.	Пчињски	209.232	220.910	222.520	230.373	238.753	243.529	227.690	158.717β	−24,1	−30,3
4.	Пиротски	160.285	157.360	145.785	136.008	127.427	116.926	105.564	92.277	−42,4	−12,4
5.	Топлички	141.502	149.421	141.141	129.542	121.933	111.813	102.075	90.600	−35,9	−11,2
Укупно		1.026.141	1.075.301	1.091.668	1.120.197	1.144.754	1.123.322	1.058.009	930.461	−9,3	−12,1

Највећи градови

п р у Извор: Републички завод за статистику — попис из 2011.
	№	Град	Територија	Популација
Ниш Лесковац	1.	Ниш	Нишавски	260.237	Врање Пирот
	2.	Лесковац	Јабланички	144.206
	3.	Врање	Пчињски	83.524
	4.	Пирот	Пиротски	57.928
	5.	Алексинац	Нишавски	51.863
	6.	Прокупље	Топлички	44.419
	7.	Бујановац	Пчињски	43.302
	8.	Прешево	Пчињски	34.904
	9.	Власотинце	Јабланички	29.893
	10.	Лебане	Јабланички	22.000

Окрузи, градови и општине

Округ	Седиште	Општине и градови	Места
Нишавски	Ниш	Алексинац Сврљиг Мерошина Ражањ Дољевац Гаџин Хан Ниш: Црвени крст Медијана Пантелеј Палилула Нишка Бања	285
Јабланички	Лесковац	Лесковац Бојник Лебане Медвеђа Власотинце Црна Трава	336
Пчињски	Врање	Владичин Хан Сурдулица Босилеград Трговиште Врање Бујановац Прешево	363
Пиротски	Пирот	Бела Паланка Пирот Бабушница Димитровград	214
Топлички	Прокупље	Прокупље Блаце Куршумлија Житорађа	267

Галерија

• 
  Ђавоља варош у Куршумлији
• 
  Село Топли До код Пирота
• 
  Сићевачка клисура код Ниша
• 
  Нишка тврђава
• 
  Српска народна ношња из Врања
• 
  Споменик палим борцима у Топличком устанку у Прокупљу
• 
  Медијана, римска вила у Нишу
• 
  Биста Константина Великог пронађена у његовом родном месту у Нишу
• 
  Манастир Светог Николе у Куршумлији
• 
  Дивљи коњи на Старој планини
• 
  Центар Ниша
• 
  Положај Јужне Србије на рељефној мапи Србије
• 
  Црква на врху Ђавоље стене у долини реке Пчиње
• 
  Долина Пчиње
• 
  Куће у Гостуши

Напомене

^α Албанци у Медвеђи бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.

^β Албанци у Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.