Људско тело

Тело преусмерава овде. За друга значења погледајте страницу Тело (вишезначна одредница).

Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.

Називи и ознаке
MeSH	D018594
TA98	A01.0.00.000
TA2	96
FMA	20394
Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија^[1] основних јединица живота^[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.

Структура

За више информација погледајте: Анадомија, Пропорција тела и Анатомска терминологија

Састав људског тела Код здравог човека тешког 60
Конституент	Тежина[3]	Проценат атома[3]
Водоник	6.0	63%
Кисеоник	38.8	25,5%
Угљеник	10.9	9,5%
Азот	1.9	1,4%
Калцијум	1.2	2,0%
Фосфор	0.6	0,2%
Калијум	0.2	0,07%

Величина

Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 , а одрасла жена је око 1,6–1.7 . Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.

Анатомија човека

За више информација погледајте: Облик тела и Женски облик тела

Анатомска студија Леонарда да Винчија

Људска анатомија (грч. , „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.^[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.^[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),^[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.

Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,^[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и ребарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.

Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туторијала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.

Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;^[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.^[5][6]

Напомене