Њујоршки метро

Њујоршка подземна железница (енгл. ) је систем масовног јавног превоза подземном железницом. То је један од највећих система тог типа на свету. Систем званично има 468 станица са укупном дужином пруге од 1056 . Иако се у имену система налази 「подземна」, 40% линија је изнад земље. Постоје 24 активне линије. Систем годишње превезе око 1,3 милијарди људи.

Њујоршки метро

Горе: 1 воз формиран од R62A вагона напушта станицу 125. улице. Доле: E воз формиран од R160A вагона напушта станицу 42. улице–аутобуског терминала Лучке управе.
Overview
Власник	Град Њујорк
Опслужено подручје	Бронкс, Бруклин, Менхетн, и Квинс
Место	Њујорк Сити
Транзитни тип	Брзи транзит
Број линија	36 линије[note 1] 28 сервиса (1 планиран)[note 2]
Број станица	472[1] (MTA укупни број)[note 3][note 4] 424 јединствених станица[note 4][1] (кад се пореди са међународним стандардима) 14 планирано[note 3]
Путника дневно	5.580.845 (радним данима, 2017)[1] 3.156.673 (суботом, 2017)[1] 2.525.481 (недељом, 2017)[1]
Путника годишње	1.727.366.607 (2017)[1]
Вебсајт
Operation
Почетак операција	27. октобар 1904 (оргинални метро) 3. јул 1868[6] (прва повишена, брза транзитна операција) 9. октобар 1863 (прва железничка операција )[note 5]
Оператери	Транзитна управа Њујорк Ситија (NYCTA)
Број возила	6,418[7]
Размак	Шпиц: 2–5 минута[8] Ван шпица: 10–20 минута[8]
Technical
Дужина система	7005399117312000000♠248 mi (399 km)[9]      (дужина рута) 665 mi (1.070 km)[9]      (дужина колосека) 850 mi (1.370 km)[10]      (укупна дужина колосека)
Размак шина	4 ft 8 1⁄2 in (1.435 mm) standard gauge[10]
Електрификација	600–650 V (DC) трећа шина; нормално 625V[10][11]
Просечна брзина	17,4 mph (28,0 km/h)[12]
Максимална брзина	55 mph (89 km/h)[12]
System map

Њујоршка подземна железница је у власништву града Њујорк Сити и у закупу Транзитне управе Њујорк Ситија,^[13] придружене агенције Метрополитанске транспортне управе (МТА) под државном управом.^[14] Овај метро је отворен 27. октобра 1904. године. Подземна железница Њујорка је један од најстаријих система јавног превоза на свету, један од највише коришћених, као и систем са највише станица.^[15] Њујоршка подземна железница има 472 станице у употреби^[16] (424 ако се станице повезане трансферима рачунају као појединачне станице).^[1] Станице су лоциране у општинама Менхетн, Бруклин, Квинс и Бронкс.

Систем је вршио 24/7 службу сваког дана у години (изузев хитних случајева и катастрофа) током већег дела своје историје; од 6. маја 2020. привремено је затворен за јавност током касних ноћи ради дезинфекције возова и станица због пандемије Ковида-19 у Њујорку. Према годишњем промету, метро у Њујорку је најпрометнији систем брзог транзита и на западној хемисфери и у Западном свету, као и девети по промету брзи транзитни железнички систем на свету.^[17]] У 2017. години метро је испоручио преко 1,72 милијарде вожњи, просечно око 5,6 милиона дневних вожњи радним данима и комбинованих 5,7 милиона вожњи сваког викенда (3,2 милиона суботом, 2,5 милиона недељом).^[1] Дана 23. септембра 2014. године, више од 6,1 милиона људи возило се системом подземне железнице, успостављајући највиши промет у једном дану од почетка редовног надзора промета 1985. године.^{[18][note 6]}

Систем је такође један од најдужих на свету. Свеукупно, систем садржи 248 mi (399 km) рута,^[9] што прелази у 665 mi (1.070 km) приходских колосека^[9] и укупно 850 mi (1.370 km), укључујући неприходске колосеке.^[10] Од 28 рута или „сервиса「 система (који обично деле колосеке или „линије「 са другим сервисима), 25 пролази кроз Менхетн, изузетак су воз G, Франклин авенијешатл и Рокавеј Парк шатл. Велики делови подземне железнице изван Менхетна су повишени, на насипима или у отвореним усецима, а неколико деоница пруге пролази у нивоу тла. Укупно је 40% колосека изнад земље.^[19] Многе линије и станице имају експресне и локалне услуге. Ове линије имају три или четири колосека. Обично два спољна користе локални возови, док унутрашњи један или два користе експресни возови. Станице које опслужују брзе возове су обично главне прелазне тачке или одредишта.^[16]

Према подацима из 2018, буџетско оптерећење подземне железнице Њујорка износило је 8,7 милијарди долара, подржано наплатом возарина, путарина и наменским регионалним порезима и таксама, као и директним финансирањем државних и локалних влада.^[20] Од 2020. његова стопа перформанси временске поузданости била је 89% током радних дана.^[21]

Галерија

• 
  Улаз у једну од станица
• 
  Воз на станици Парк плејс
• 
  Унутрашњост празног воза

Напомене

1. Ово су физички колосеци по којима се возни „сервиси」 крећу. Погледајте номенклатуру метроа Њујорк Ситија за више информација.
2. Ови „сервиси」 користе физичке колосеке. Погледајте номенклатуру метроа Њујорк Ситија за више информација.
3. Постоји 13 станица на линији Друге улице и једна станица је планирана на Флашинг линији.

   • Линија Друге авеније има 3 активне станице.^[2] 13 of these are planned.^[3]
   • Станица Десете авеније ће бити направљена као потпуна станица кад се обезбеде средства за то.^[4]
4. • Перманентно затворене станице се не рачунају.^[5]
   • Станице Светског тржног центра ( линија Осме авеније) и Канал улице ( Бродвеј линија) се рачунају као две станице свака.^[5] Ако се обе рачунају као по једна станица, број станица у метроу Њујорка износи 470 станица (или 424 према међународним стандардима.
5. Главна линија , која се сматра првом њујоршком линијом „метроа「, отворена је 1904. године; линија Девете авеније, претходница повишене железничке пруге, имала је свој први пробни рад 3. јула 1868. године према подацима књиге Чињенице и подаци 1979–80, коју је објавила Транзитна управа града Њујорк Сити, See also nycsubway.org. Линија Вест Енд је отворена 1863. Мали део оригиналног права пролаза првобитне Вест Енд линије, део је продужетка отвореног 1864. године, који је још увек је у свакодневној употреби у близини Кони Ајланда, „thethirdrail.net」. 23. 5. 2006. Архивирано из оригинала 23. 05. 2006. г. Приступљено 24. 03. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза).
6. Највећи дневни промет од прелаза на јавну управу. У првој половини 20. века, промет је био знатно већи.