Аденовирусно запаљење вежњаче

Аденовирусно запаљење вежњаче је вирусна болест коју изазивају аденовируси типа 8, 5, 9, 11, 19. Лечење се заснива на примени одређених лекова и спровођење специфичних поступака лечења.^[1]

Вирусно запаљење вежњаче
Класификација и спољашњи ресурси

Епидемиологија

Аденовирусно запаљење вежњаче је веома заразно - понекад се могу развити епидемије заражених у већим групама или у појединим областима.^[2]

Болест се јавља подједнако код мушкараца и жена, и не показује старосну и расну склоност.

Период инкубације болести је приближно 10 дана.

Етиопатогенеза

Вирусно запаљење вежњаче

Један од симптома ковида 19 је и вирусно запаљење вежњаче

Осећај свраба и сузење очију настаје као последица иритације вежњаче

Аденовируси су вируси слични онима који изазивају кашаљ и прехладу Врло су заразни јер се брзо размножавају и брзо се шире на друге људе у човековом окружењу. У већини случајева преносе се капљицама у ваздуху, најчешче након блиског контакта са особама у акутној фази болести.^[3]

Кад једном у људско тело уђу аденовируси, они временом почињу да се умножавају и изазивају инфламаторни процес, истовремено у пределу:

• слузокоже очију
• горњих дисајних путева (назофаринкса. тонзила, фарингса, ларингса, итд).

Овај облик запаљења вежњаче јављаја се само у облику акутних коњунктивита, и најчешће је удружен са кератитом, али манифестације се могу видети и на капцима, а може се дефмисати и као:

• специфична форма кератокоњунктивита која се може и спонтано излечити или,
• нелечена форма која прелази у хронично обољење пролазећи кроз различите стадијуме карактеристичне за ово обољење.^[4]

Болест може бити удружена и са другим вирусима као што су: миксовируси, парамиксовируси, пикновируси, молускум контагиозум и верука вулгарис вируси.

Клиничка слика

Клиничка слика болести се карактерише:

• отоком капака око трепавица,
• едемом вежњаче,
• великим фоликулом у палпебралној вежњачи,
• црвенило очног капка
• осећајајем страног тела или песка у оку током трептања,
• воденасти исцедак
• увећање лимфних жлезда на врату и/или око уха
• симптоми налик грипу
• незнатна осетљивост на светло (фотофобија)

Касније се могу придружити и знаци нумуларног запаљења рожњаче (лоптасти инфилтрати субепителијаално).

Општи клинички ток болести, узимајући у обзир правовремено лечење, траје око 3-4 недеље.

Диференцијална дијагноза

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:^[5]

• Херпес симплекс вирусом изазвано обољење ока
• Хламидијама изазвано обољење ока
• Бактеријско запаљење вежњаче
• Токсично запаљење вежњаче
• Алергијско запаљење вежњаче
• Атопијски облик запаљење вежњаче
• Блефароконјуунктивитис
• Страно тело.

Терапија

Лечење почиње испирањем ока раствором повидон јодида на сваки сат,^[6] уз примену антивирусних капи за очи и оралних антивирусних лекова. Иако ови лекови могу бити ефикасни, нису у могућности да потпуно уклона вирус, што ствара потенцијалне услове да се вирусно запаљење може поновити.^[7]

Лечење се може комбиновати и са антибиотиком и кортизоном,^[8] у облику капи, масти, таблета или убризгавањем у око. Према потреби користе се и мидријатици.^[9]

Уколико ожиљци настали након запаљења узрокује трајно оштећење које значајно нарушава вид, или ако болест не реагује на лекове, може се применити трансплантација рожњаче

Опште мере

• Код пацијената са јаком фотофобијом неопходно је ношење тамних наочара.
• Ако је око јако лепљиво, повремено се може обрисати стерилном ватом намоченом у охлађену прокувану воду онолико често колико је то потребно.
• Како су вирус јако заразан и све што дође у контакт са пацијентовим сузама је јако инфективно. У том смислу пацијент мора користити свој пешкир, постељину и јастучницу, које треба мењати што је чешће могуће
• Не треба дирати лице рукама и не треба прати руке често.
• Када се користите маст и капи за очи не сме се дозволити да млазница додирује очи или трепавице.
• Деца не би требало да иду у школу најмање једну недељу или све док је око црвено или упаљено.^[10]