Аеродром Јекатеринбург

Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово (рус. ) (IATA: SVX, ICAO: USSS) је аеродром федералног значаја ^[3] у граду Јекатеринбургу у Свердловској области у Руској Федерацији. Како је највећи аеродром у Свердловској области, Кољцову такође гравитирају и оближњи градови као што су Арамиљ, Сисерт и Пољевској. Аеродром се налази на 7. месту у земљи по промету путника (6,2 милиона путника)^[1]. Аеродром је база авиокомпанија Ural Airlines^[4], RusLine^[5] као и авиокомпаније Aviacon Zitotrans. Због своје локације у центру Русије, аеродром Јекатеринбург је уврштен на листу "Приоритетних аеродрома" руске Федералне агенције за ваздушни саобраћај (Росавиациа). Кољцово је члан Међународног савета за аеродроме (ACI).

Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово
Аеродромски терминали
Општи подаци
Изворни назив		Международный Аэропорт Кольцово
Тип		међународни
Оператор		ПАО «Аэропорт Кольцово»
Веб-сајт
Отворен		1943.
Држава		Русија
Област		Свердловска област
Локација		Кољцово
Најближи град		Јекатеринбург
Градови који се служе аеродромом		Јекатеринбург , Арамиљ
Надморска висина		233
Координате		56° 44′ 29″ N 60° 48′ 13″ E
Статистика
Број писта		2
Број путника		6,363 000 [1].
Полетно-слетне стазе
Смер	Дужина		Површина
08R/26L [2]	3,026	9,928	цемент-бетон
08L/26R	3,004	9,856	асфалт-бетон

Положај

Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово се налази у истоименом насељу, удаљеном 16 км југоисточно од Јекатеринбурга и 9 км северно од града Арамиља.

Историја

1928–1945

Првобитни аеродром у Кољцову је изграђен у периоду између 1928-1930, по захтеву Института за ваздухопловство СССР-а .^[6] Аеродром је првенствено саграђен као војни аеродром . 33. ваздушна дивизија, која је претходно припадала Приволшском војном округу, 1932. године пребачена је на аеродром Кољцово. Дивизија је касније прекомандована на границу са Финском током зимског рата . Дан након што је нацистичка Немачка објавила рат СССР-у, почела је изградња полетно-слетне стазе дужине 1  km, а полетно-слетна стаза је завршена за три месеца, што је било рекордно у то време.

Споменик БИ-1, првом млазном авиону СССР-а

15. маја 1942, први млазни авион СССР-а, БИ-1, свој први лет је обавио са аеродрома Кољцово. Шест експерименталних летова је извршено на БИ-1, да би током 7. лета, пилот није изгубио контролу над авионом и авион се срушио, што је резултирало смрћу пилота. Данас се споменик у част авиона БИ-1 и погинулог пилота (реплика млазног авиона БИ-1) налази на тргу испред аеродрома.

Први путнички унутрашњи летови су отпочели 10. јула 1943. тако да је Кољцово први аеродром у СССР-у који је истовремено имао цивилни и војни статус.^[6] Летови из Јекатеринбурга до Москве вршили су се свакодневно. У децембру 1943, на повратку из Техерана, амерички председник Франклин Д. Роосевелт боравио је и преноћио на аеродрому Кољцово. За време Другог светског рата, аеродром је био база на рути између Фербанкса (Аљаска) и Москве, по којој су авиони Даглас C-47 увежени у СССР. До јануара 1944. године Кољцово је имало четири летелице, које му је, за домаће летове, додијелило Министарство цивилне авијације СССР-а : два Лисунов Ли-2 и два Јункера. Након предаје нацистичке Немачке, Кољцово је коришћено као база за премештање војних авиона на Пацифички фронт за борбу против Јапанског царства . За све време, између 1943-1945. године, није забележена ни једна авионска несрећа.

1945–1991

1951. године аеродром је извршио реконструкцију. Почетком 1950-их летови из Москве за Пекинг, слетали су у Кољцово. Лет од Кољцова до Пекинга уједно је био и први међународни лет са аеродрома . 1954. изграђен нови терминал. 1956. године су све полетно-слетне стазе проширене и ојачане бетонским подлогама.^[6] Ово је омогућило да већи авиона, попут Ту-104 и ИЛ-18, слећу на Кољцово. 1958. године изграђен је хотел у близини терминала са 100 соба, да би већ 1961. године банкротирао, а затим бива и срушен.

Првоизграђени а данас пословни (VIP) терминал

1963. године изграђен је нови хотел са 3 звездице ^[7] и са 235 соба. Нови терминал отвара се 1. јануара 1967. године и користи се за унутрашње летове. Овај терминал је био двоструко већи од предходног терминала и имао је капацитет путничког саобраћаја од 1.500.000 путника годишње и могао је да подржи 700 особа / сат. Данас су нови терминали А и Б на месту где се налазио овај терминал из 1967. године.

1983. године изграђен је долазни терминал. 6. марта 1987, завршена је изградња друге полетно-слетне стазе. Октобра 1993. године Кољцово је добио међународни статус.

2003 - данас

Хотел Ангело, у непосредној близини аеродрома

2003. године започета је имплементација програма развоја аеродрома као чворишта уз подршку Министарства саобраћаја Руске Федерације, Владе Свердловска и Ренова групе. Обим улагање у обнову Кољцова за период 2003–2009. године, процењено је на око 12 000 000 000 рубаља.^[6] 2005. године отворен је и нови угоститељски објекат, као и међународни терминал.

Првоизграђени терминал Кољцово претворен је, 2006. године у пословни терминал и подвргнут је комплетној обнови. Следеће године завршена је изградња домаћег терминала поред постојећег међународног терминала. Железничка станица брзог воза је завршена 2008. године и пуштена линија од центра Јекатеринбурга до Кољцова. Дана 14. јуна 2009. године, Кољцово је прихватило свој први џамбо џет: Боинг 747 Ер Чајна са кинеском делегацијом. 15. јуна 2009. године међународни терминал поново је проширен за потребе самита БРИКС-а и свечано га отвара председник Руске Федерације Дмитриј Медведев .^[8] Поред тога, 2009. године пуштен је у експлоатацију хотел Ангело са 4 звездице и нови контролни торањ као и фиксна полетно-слетна стаза.^[6] То је омогућило аеродрому да прихвата све врсте тешких летелица, укључујући Ербас А380, Ербас А320, Боинг 737, Боинг 747 и Ербас A330 .

24. јула 2012. године, аеродром је отворио нови теретни терминал укупне површине 19.185 м².

Инфраструктура

Терминали

Унутрашњост терминала

Градња Терминала А је завршена 2007 и тада се користио само за одлазак и долазак за домаће летове. Терминал је био 19.600 м² и имао је капацитет 1.000 особа / сат. Касније је Терминалу А придружен међународни терминал, чиме је укупна површина терминала била 35.000 м² и капацитет 1.600 особа / сат.^[9]

Терминал Б је првобитно завршен у 2005. години, и имао је укупну површину 15.400 м² и капацитет 600 особа / сат. Од 15. јуна 2009. године, већи међународни терминал површине 45 000 м², чија је изградња завршена за време одржавања самита БРИКС, је преузео улогу Терминала Б. Сада Терминал Б има капацитет 1600 путника / сат. Терминал има 2 спрата и физички је повезан са терминалом А.

Осим тога, постоји и пословни терминал, иначе познат као ВИП терминал. Овај терминал је смештен згради првог терминала (изграђеног 1954. године). Укупна површина ВИП терминала је 9.800 м².

Полетно-слетне стазе

Аеродром има две полетно-слетне стазе. Полетно-слетна стаза 1 је димензија 3004х45 м док је полетно-слетна стаза 2 3026х53 м. Обе полетно-слетне стазе задовољавају ICAO категорије I. Обе полетно-слетне стазе су такође опремљене системима за осветљење OVI-1 и способне су да прихватају авионе било које величине по било ком времена.^[10]

Авио-компаније и дестинације

Путнички саобраћај

Airlines	Destinations
Аерофлот	Краснојарск,[11] Москва-Шереметјево
Air Astana	Нур Султан
Алроса	Мирни
Avia Traffic Company	Ош
Azimuth	Ростов на Дону (од 17. април 2020.)[12]
Azur Air	сезонски чартер: Анталија, Кам Ран, Банкок-Суварнабуми, Ла Романа [13]
flydubai	Дубаи–Интернационал
Gazpromavia	сезонски чартер: Белојарски, Москва– Внуково, Нови Уренгој
ИрАеро	Саратов,[14] Симферопољ
NordStar	Краснојарск, Норилск,[15] Омск,[16] Ростов на Дону[15]
Nordwind Airlines	Москва-Шереметјево
Победа	Краснодар, Москва – Внуково, Новосибирск, Санкт Петербург,[17] Сочи[18]
Red Wings Airlines	сезонски чартер: Анталија, Истанбул, Сочи
Росија	Санкт Петербург, Сочи сезонски чартер: Анталија, Шарџа
Royal Flight	сезонски чартер: Анталија
RusLine	Архангелск,[19] Белојарски, Горно-Алтајск, Калуга,[20] Казањ, Краснојарск, Липецк, Надим, Нарјан-Мар,[19] Нижњекамск, Минералније Води, Нови Уренгој, Нојабрск, Саранск,[19] Сиктивкар, Тамбов,[21] Томск,[22] Самара
S7 Airlines	Москва-Домодедово, Новосибирск
Somon Air	Душанбе
Turkish Airlines	Истанбул[23]
Ural Airlines	Алмати,[24] Баку, Банкок–Суварнабуми,[25] Пекинг– Дасинг,[25] Бишкек, Благовјешченск, Дубаи, Душанбе, Харбин, Иркутск, Калињинград, Казањ, Хабаровск, Хучанд, Краснодар, Краснојарск, Аеродром Москва-Домодедово, Москва-Шереметјево,[26] Минералније Води, Минхен,[27] Наманган, Ош, Париз – Шарл де Гол, Праг, Рим-Фијумичино, Санкт Петербург, Симферопољ, Сочи, Ташкент, Тел Авив, Владивосток,[28] Xi'an,[29] Јереван сезонски: Анапа, Барселона, Бургас, Геленџик, Ираклион, Ларнака, Римини, Тиват (од 30. 5. 2020.)[30]
Utair	Ханти-Мансијск, Нижњевартовск, Самара, Сургут, Тјумењ,[31] Уфа[31]
UVT Aero	Казањ, Новокузњецк[32]
Uzbekistan Airways	Ташкент
Yakutia Airlines	Казањ,[33][34] Јакутск[34]
Yamal Airlines	Надим, Нови Уренгој, Нојабрск, Самара, Тјумењ сезонски чартер: Солун (од 27. мај 2020.)[35]

Теретни саобраћај

Airlines	Destinations
AirBridgeCargo Airlines	Ченгду, Хонгконг, Шангај–Пудонг
MNG Airlines	Истанбул–Ататурк

Руте

Најпрометније директне домаће руте на аеродрому Колтсово недељним летовима

Ранк	Град	Аеродром (а)	Седмични одласци (Јул 2018)	Авио-компаније
1.	Москва	Аеродром Шереметјево Домодедово, Москва-Внуково	157	Аерофлот, Алроса, Nordwind Airlines, Победа, S7 Airlines, Ural Airlines
2	Санкт-Петербург	Санкт Петербург	31	Аерофлот, Nordwind Airlines, Победа, Ural Airlines
3.	Новосибирск	Новосибирск	25	S7 Airlines, Ural Airlines, Yakutia Airlines, Јамал
4.	Сочи	Сочи	23	Nordwind Airlines, Победа, Red Wings Airlines, Росија, Ural Airlines
5.	Симферопољ	Симферопољ	20	Nordwind Airlines, Росија, Ural Airlines
6	Анапа	Анапа	13	Победа, Россииа, Ural Airlines
7.	Самара	Самара	11	Utair, Јамал
8	Тјумењ	Тјумењ	11	Utair, Јамал
9.	Благовјешченск	Благовјешченск	10	Ural Airlines
10.	Краснодар	Краснодар	7	Победа, Ural Airlines
11.	Сургут	Сургут	7	Utair
12.	Уфа	Уфа	6	Utair

Статистика

У 2014. години на аеродрому Кољцово путнички саобраћај је износио 4.526.167 путника, што је + 5,4% више него у 2013. години.^[36] Домаћи путнички саобраћај у 2014. години износио је 2.407.429 (+ 11.3%) путника; међународни путнички саобраћај 2.118.738 (-0.5%) путника. Кољцово је у 2014. години превезло 25.531 тону терета, што је -8,1% мање него предхоне године. Аеродром је превезао 3.600 тона поште, што је 250% више у односу на предходну годину. Зрачна лука је међу првих 7 најпрометнијих аеродрома у Русији .

Боинг 737-800 Алроса на аеродрому Кољцово

Аир Астана Ембраер 195 у Јекатеринбургу

Урал Аирлинес А320-200 у Јекатеринбургу

Статистика за аеродром Кољцово^{[37][38][39][40][41]}

Година	Укупно путника	Путника промена	Домаћих	Страних (укупно)	Страних (не-ЗНД)	ЗНД	Авио слетања	Карго (тона)
2000	930 251	+2%	698 957	231 294	155 898	75 396	8 619	18 344
2001	1 028 295	+10,5%	733 022	295 273	186 861	108 412	9 062	22 178
2002	1 182 815	+15,0%	793 295	389 520	239 461	150 059	10 162	20 153
2003	1 335 757	+12,9%	879 665	456 092	297 421	158 671	10 092	18 054
2004	1 553 628	+16,3%	972 287	581 341	429 049	152 292	11 816	20 457
2005	1 566 792	+0,8%	1 006 422	560 370	429 790	130 580	11 877	11 545
2006	1 764 948	+12,7%	1 128 489	636 459	488 954	147 505	13 289	15 519
2007	2 345 097	+32,9%	1 486 888	858 209	683 092	175 117	16 767	16 965
2008	2 529 395	+7,8%	1 523 102	1 006 293	815 124	191 169	16 407	17 142
2009	2 169 136	−14,2%	1 290 639	878 497	727 718	150 779	13 798	13 585
2010	2 748 919	+26,7%	1 529 245	1 219 674	1 017 509	202 165	15 989	22 946
2011	3 355 883	+22,1%	1 856 948	1 498 935	1 184 771	314 164	20 142	24 890
2012	3 783 069	+12.7%	1 934 016	1 849 053	1 448 765	439 668	21 728	25 866
2013	4 293 002	+13.5%	2 180 227	2 112 775			25 728	27 800
2014	4 526 167	+5.4%	2 407 429	2 118 738			24 165	25 356
2015	4 247 541	−6.2%	2 745 236	1 502 235			22 435	22 631
2016	4 300 732	+1.3%	3 148 414	1 152 318			22 381	24 451
2017	5 403 885	+25.7%	3 484 889	1 918 996			25 007	24 487
2018	6 103 049	+12.9%	4 022 991	2 080 058

Референца:^[42][43][44]

Приступ аеродрому

Железнички саобраћај

Електрични воз на станици аеродрома Кољцово

Могуће је железницом доћи из/до Јекатеринбурга. Електрични воз саобраћа два пута дневно у сваком правцу и време путовања је 41 минут. До 2010. године саобраћали су брзи возови, међутим, због малог броја путника се прешло на обичне приградске линије.

Путнички саобраћај

Редовни путнички саобраћај између Јекатеринбурга и аеродрома врши се аутобусима број 1 (са железничке станице) и бр. 29 (из села Исток), као и минибусима бр. 01 (са железничке станице, експрес) и број 039 (од Уралског федералног универзитета). Радно време јавног превоза од 05 до 00 сати, док рута број 01, вози сваки сат.

Постоје редовне директне аутобуске линије од аеродромске аутобуске станице до градова Чељабинск, Нижњи Тагил, Серов, Краснотуринск, Каменск-Уралски, Озјорск, Курган, Магнитогорск.

Између аеродрома и Јекатеринбурга главна путна комуникација се одвија дуж ауто-пута Новоколтсов, дужине 11 км. Ширина пута је 8 трака, по 4 траке у сваком правцу.

Несреће и инциденти

• 30. децембра 1949. године у околини Свердловска, 8,5 км југоисточно од аеродрома Кољцово, транспортни авион Ли-2 срушио се на лету Москва-Владивосток. 3 особе су погинуле ^[45].
• Погибија хокејашког тима у авиону Даглас C-47 5. јануара 1950.^[46][47].
• 11. августа 1950. године у околини Свердловска, 3 км источно од аеродрома Кољцово, срушио се ИЛ-12 летећи на релацији Хабаровск - Москва. Две особе су погинуле.^[48].
• 11. октобра 1951., 18 км јужно од града Богдановича у Свердловској области, авион Ли-2 срушио се на лету Адлер - Свердловск. Погинула је једна особа.^[49].
• 12. новембра 1954., приликом полетања са аеродрома Кољцово, током лета Лењинград - Новосибирск срушио се авион Ли-2. Погинуло је 6 људи. Узрок катастрофе је била грешка посаде.^[50].
• 9. децембра 1955, у близини станице Омутинскаја у Тјумењској области, казахстански Ли-2 се срушио током лета Москва-Уст-Каменогорск. Погинуло је 7 људи. Због грешке посаде, авион је изгубио оријентацију.^[51].
• 2. новембра 1956. године у близини аеродрома Кољцово, авион Ли-2 Свердловске аеро групе срушио се на лету Москва-Омск. Погинула су 2 члана посаде.^[52].
• 15. јануара 1960. године у близини села Дидино, Свердловска област, Ли-2 Уралске здружене ваздушне групе срушио се на техничком лету Свердловск - Москва. Погинула је једна особа. Узрок катастрофе је био квар мотора.^[53].
• 27. априла 1960. године током тренажног лета срушио се ИЛ-18. Летилица је више пута ударила о полетно-слетну стазу при слетању тако да је дошло је до пожара у којем је авион изгорио. Механичар је смртно настрадао.^[54].
• 1. маја 1960. године, у близини аеродрома Кољцово, након поготка ваздухопловне ракете, срушио се авион америчког ратног ваздухопловства Lockheed U-2, вршећи извиђачки лет преко територије СССР-а.
• 16. марта 1961. године, недуго након полетања, 9 km северозападно од аеродрома, срушио се Ту-104 Западно-сибирске територијалне управе цивилне ваздушне флоте, на лету Хабаровск-Лењинград са успутним слетањем у Свердловск. Након полетања на надморској висини од 130-150 м, отказао је десни мотор, да би, због људске грешке, и леви мотор био случајно искључио. Због недовољне висине за покретање мотора, пилот је одлучио да слети на залеђено језера. Авион је слетио на лед великом брзином при чему је погинуло 7 људи, укључујући пилоте. 16 особа није било повређено док су остали задобили разне повреде ^[55].
• 8. јула 1961. године у околини села Соснови Бор, Свердловска област, срушио се украјински Ил-14 на лету Кијев-Свердловск. Настрадало је 9 људи. Због грешке посаде, авион је био довољном натанкован горивом и извршио је хитно слетање у шуму^[56].
• 16. новембра 1967. године, приликом полетања из Кољцова авион ИЛ-18, на лету Свердловск - Ташкент, се срушио из непознатих разлога. Погинуло је 107 особа (99 путника и 8 чланова посаде)^[57].
• 30. септембра 1973., 10 км југозападно од аеродрома, у близини села Рудниј, срушио се Ту-104 на лету Свердловск - Владивосток.^[58]. Погинуло је 108 људи.
• 10. октобра 1975, приликом полетања из Кољцова, авион Ан-8 који је припадао Министарству ваздухопловне индустрије СССР-а срушио. Узрок пада је пожар мотора^[59].
• 7. октобра 1978., приликом полетања из Кољцова, Јак-40, на лету за Џамбул, срушио се због квара мотора. 38 људи је настрадало.^[60].
• 25. септембра 1984. године, током полетања из Кољцова дошло је до квара мотора Ан-24 на лету за Кемерово. 1 особа је погинула а још 3 су повређене^[61].
• 20. октобра 1986, приликом слетања на аеродром Кујбишев, Курумоч, срушио се Ту-134 на лету Свердловск - Грозни. Погинуло је 66 путника и 4 члана посаде. Узрок катастрофе је било грубо кршење сигурносних правила од стране посаде^[62].
• 14. септембра 1990., 1,7 km западно од аеродрома, срушио се авион Јак-42 из Волгограда, 4 особе су погинуле. Узрок катастрофе биле су велике грешке посаде ^[63].
• 4. јула 2001. године, у близини села Бурдаковка, Иркутска област, авион Ту-154 авиокомпаније Владивосток срушио се током лета лета Јекатеринбург - Владивосток. 145 људи је погинуло. Узрок је био људски фактор^[64].

Види још

• Списак најпрометнијих аеродрома у Русији
• Списак аеродрома у Русији