Аеродром Тирана

Међународни аеродром Мајка Тереза Тирана (: , : ) (алб. ), познат незванично и као Ринас, је аеродром који опслужује албанску престоницу Тирану, смештен је код предграђа Ринас, 11 километара северозападно од града. То је највећи и једини међународни аеродром у Албанији. Године 2024. кроз аеродром је прошло преко 10 милиона путника.^[2] Аеродром носи име у њено част мајке Терезе.

Аеродром Мајка Тереза Тирана
Аеродром Тирана
Општи подаци
Изворни назив
Тип		Јавни
Оператор		Међународни аеродром Тирана СХПК
Веб-сајт
Отворен		1955.
Држава		Албанија
Најближи град		Тирана
Надморска висина		33
Координате		41° 24′ 53″ N 19° 43′ 14″ E
Полетно-слетне стазе
Смер	Дужина		Површина
17/35	2.750	9.022	Асфалт[1]

Аеродром Тирана је авио-чвориште за авио-компаније „Виз ер” и „Ер Албанија”.

Авио-компаније и дестинације

Следеће авио-компаније користе Аеродром Тирана (од фебруара 2009):

• Адрија ервејз (Љубљана)
• Албанијан ерлајнс (Болоња, Истанбул-Ататурк, Торино, Франкфурт)
• Алиталија (Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи)
• Бел ер (Анкона, Атина, Бергамо, Венеција, Верона, Ђенова, Истанбул-Сабиха Гокчен, Милано-Малпенса, Напуљ, Парма, Перуђа, Пескара, Пиза, Приштина, Рим-Леонардо да Винчи, Трст, Фиренца, Форли)
• Бритиш ервејз (Лондон-Гетвик)
• Булгарија ер (Софија)
• Ејгијан ерлајнс (Атина)
• Луфтханза
  • операција управља Луфтханза СитиЛајн (Минхен)
• Малев (Будимпешта)
• Олимпик ерлајнс (Атина)
• Остријан ерлајнс (Беч)
• Скај експрес (Грчка) (Ираклион, Солун)
• Теркиш ерлајнс (Истанбул-Ататурк)
• Џерменвингс (Келн/Бон)

Статистика

Година	Путници	Промена	Бр. летова	Промена	Карго (тоне)	Промена	Реф.
2005.	785.000	20,77%	15.400	н. п.	н. п.	н. п.	[3]
2006.	906.103	15,43%	15.856	2,96%	2.435	н. п.	[3]
2007.	1.105.770	22,04%	18.258	15,15%	3.832	57,37%	[3]
2008.	1.267.041	14,58%	19.194	5,13%	2.497	34,84%	[3]
2009.	1.394.688	10,07%	20.064	4,53%	2.265	9,29%	[3]
2010.	1.536.822	10,19%	20.768	3,51%	2.355	3,97%	[3]
2011.	1.817.073	18,24%	22.988	10,69%	2.656	12,78%	[3]
2012.	1.665.331	8,35%	20.528	10,70%	1.875	29,41%	[3]
2013.	1.757.342	5,53%	19.942	2,85%	2.164	15,41%	[3]
2014.	1.810.305	3,02%	17.928	3,02%	2.324	13,53%	[3]
2015.	1.997.044	10,3%	20.876	16,4%	2.229	4,1%	[3]
2016.	2.195.100	9,9%	22.352	7,1%	2.200	1%	[4]
2017.	2.630.338	19,8%	24.336	9%	2.266	3%	[4]
2018.	2.947.172	12%	25.462	3%	2.245	0,9%	[4]
2019.	3.338.147	13,3%	28.695	12,5%	2.372	5,7%	[4]
2020.	1.310.614	60,7%	15.280	46,8%	1.796,8	24,3%	[4]
2021.	2.923.533	123,1%	26.152	73%	1.983	10,4%	[4]
2022.	5.198.550	77,8%	38.517	47,3%	2.045	3,1%	[4]
2023.	7.257.662	39,6%	51.050	32,5%	1.953	4,5%	[4]
2024.	10.708.975	48%	68.346	35%	2.257	18%	[5]