Азбест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Азбест (грч. - негорљив) је природни силикатни минерал, сачињен од меканих свиленкастих влакана.[1] Слабо проводи топлоту, не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре.[2] Постоји шест врста, од којих су све састављене од дугих и танких влакнастих кристала, а свако влакно састављено је од многих микроскопских „влакана「 које се абразијом и другим процесима могу пустити у атмосферу. Азбест је одличан електрични изолатор и изузетно је отпоран на топлоту, те се дуги низ година користио као грађевински материјал.[3] Међутим, сада је то добро позната опасност по здравље и безбедност, и употреба азбеста као грађевинског материјала у многим земљама је нелегална. Удисање азбестних влакана може довести до различитих озбиљних обољења плућа, укључујући азбестозу и рак.[4]
Археолошке студије су пронашле доказе да се азбест користио још у камено доба за јачање керамичких саксија,[5] али је рударство великих размера започело тек крајем 19. века када су произвођачи и градитељи почели да користе азбест због његових пожељних физичких својстава.
Азбест је био широко коришћен током 20. века до 1970-их, када је јавно препознавање опасности по здравље од азбестне прашине довело до његове забране у редовној градњи и ватроотпорним инсталацијама у већини земаља.[6] Упркос томе, а делом и зато што последице изложености могу потрајати деценијама, сматра се да најмање 100.000 људи сваке године умре од болести повезаних са изложеношћу азбесту.[7]
Упркос озбиљности болести повезаних са азбестом, материјал је широко коришћен у целом свету, а сматра се да већина зграда изграђених пре 1980-их садржи азбест.[8] Многе земље у развоју и даље подржавају употребу азбеста као грађевинског материјала, и експлоатација азбеста је и даље у току, а највећи произвођач Русија је имала процењену производњу од 790.000 тона у 2020. години.[9] Године 1989, америчка агенција ЕПА је забранила даљу употребу азбеста, чиме се спречава улазак нових азбестних производа на тржиште у САД.[10]
Remove ads
Етимологија
Реч „азбест「, која се први пут користила током 1600-их година, ултиматно потиче од старогрчког ἄσβεστος, што значи „неугасив「 или „неугашен「.[11][12][13][14] Име одражава употребу супстанце за фитиље који никада не изгарају.[11]
У енглески језик је доспела преко старофранцуске речи , који је заузврат потекла од речи из грчког преко латинског, док се у оригиналном грчком та реч заправо односила на живи креч. Оксфордски речник енглеског језика напомиње да га је Плиније погрешно користио за азбест, популаризујући погрешан назив. Азбест се на грчком називао , што значи „неокаљани「,[15] јер није бивао обележен када је бачен у ватру. Ово је извор речи за азбест на многим језицима, попут порт. . Почетком 15. века на енглеском се такође звао „「, али је ову употребу заменио „азбест「.[16] Реч се на том језику изговара /æsˈbɛstəs/ или /æsˈbɛstɒs/.[17]
Remove ads
Употреба
Азбест је слаб проводник топлоте, отпоран је на високе температуре, што значи да не гори и не угљенише се, тако да је веома користан као изолатор топлоте и ватре. Захваљујући тим особинама, уткан је у заштитну одећу ватрогасаца, а користи се и за израду облога за кочнице и квачила моторних возила, који услед трења постају веома топли. Котлови се често облажу азбестом да би се спречили ширење ватре и врелине.[1][2]
Remove ads
Штетност
Може бити веома штетан по здравље, па се при коришћењу ствари које садрже азбест морају поштовати одређена упутства. Удисање азбестне прашине може да проузрокује азбестозу - плућну болест, или мезотелиом - галопирајући рак плућа, па је због тога у многим државама смањена или забрањена трговина азбестом.[2]
У СФРЈ је постојало неколико рудника азбеста и сви су затворени. У Србији су постојали рудници: у селу Страгари, који је био највећи рудник азбеста у Европи[18] (иза кога је остало отворено јаловиште које никад није санирано,[19] као и у селу Корлаће на Копаонику, за који нема података о стању јаловишта.[20]
Појава у природи
Азбест се може јавити као бели, смеђи, плави и др. Добија се из азбестних стена, а највећи рудници се налазе у Канади, Русији, Кини, Италији и Јужној Африци.
Хемијски састав и формуле
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads