Аклиматизација

Аклиматизација је биолошко и психолосоцијално прилагођавање животу у новом окружењу. То су постепени одговори организма на промене у околини.^[1] Ти одговори су често привремени, али могу водити и трајним променама. Аклиматизација може да претходи промени и тако омогући организму да преживи услове који надмашују његово природно искуство.^[2]

Аклиматизација на хладноћу

Особе које су хронично изложене хладноћи доживљавају прилагођавање терморегулације. Навикавање је далеко најчешће примећено прилагођавање хроничном излагању хладноћи.^[3] Ублажавање дрхтања и вазоконстрикције изазване хладноћом су обележја навикавања (Иоунг, 1988). Ова подешавања омогућавају да кожа буде топлија током излагања хладноћи, али то може допринети већем губитку топлоте и израженијем паду унутрашње температуре.

Осим навикавања, аклиматизација на хладноћу може појачати реакције на хладноћу или изазвати реакције које нису очигледне у неаклиматизованом стању. Ова подешавања прате два обрасца. Прво, метаболичка аклиматизацију- коју карактерише израженији термогени одговор на хладноћу.^[3] Преувеличан одговор на дрхтање може се развити због хроничне изложености хладноћи, а могућност да људи развију термогенезу без дрхтања не може се потпуно искључити. Насупрот томе, побољшани механизми очувања топлоте карактеришу изолациони образац аклиматизације.^[3] Бржа кожна вазоконстрикција се развија код неких особа хронично изложених хладноћи, које се тиме прилагођавају како би одражали појачан симпатички нервни одговор.^[3]

У поређењу са хроничним топлотним стресом, физиолошка прилагођавања хроничном излагању хладноћи изгледају мање практична у смислу ублажавања топлотног оптерећења, одбране телесне температуре и спречавања топлотних болести и повреда. Без обзира на то, промене у реакцији дрхтања на хладноћу које су резултат навикавања или метаболичке аклиматизације могу имати неке нутритивне импликације.^[2]

Види још

• Аклиматизација човека на висину
• Висинска болест