Акцесорна слезина

Главни чланак: Слезина

Акцесорна слезина једна је од јако ретких аномалија слезине настала у ембрионалном развоју, мада може бити узрокована и повредом трбуха.^[1][2]

Акцесорна слезина
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	хирургија, патологија

Епидемиологија

Акцесорне слезине су откривене, као случајни налаз у 18% до 30% болесника којима је урађена спленектомија. Њихов број се креће од 1% до 5%, а може их бити и више. Учесталост јављања је на нивоу од 10% на 100 случајева.^[3][4]

Етиологија

Акцесорна слезина је мала квржица слезиног ткива који се налази одвојено од главног дела слезине. То је аномалија која претежно настаје због развојних поремећаја у ембрионалном развоју фетуса.^[5][6][7]

Најчешћи узрок њиховог настанка је непотпуно спајање мезенхимских пупољака и траума, а може да се деси и да се акцесорна слезина преко слезинског лигамента одвуче до ектопичних локација.^[8] Акцесорна слезина се увек налази на левој страни трбуха услед ротације слезине током ембриогенеза. Ноовонастале локације на којима је аксесоарна слезина позиционирана обично су:^{[9][10][11][12][13][14][15]}

• хилусу слезине у 75% случајева
• око репа гуштераче у 20%,
• гастроспленични или лиеноренални лигаменти,
• зидови стомака или црева,
• оментума или мезентеријум,
• карлици и скротуму.

Морфолошки и функционално акцесорне слезине су сличне нормалној слезини од које добијају и васкуларизацију преко једне од грана слезинске артерије.^[6][16]

Патоанатомија

Хистолошки приказ акцесорне слезине

Акцесорна слезина, једна или више, састоји се од инкапсулиране масе спленичког ткива, који се највероватније одвоји од главне слезине у току ембрионалног развоја. По подацима из литературе акцесорне слезине се појављују у ембриону у великом броју, али после рођења већи број њих ишчезава, изузев ако се задрже у случају обољења као што су конгенитални хемолитички иктерус или жутица, или тромбоцитопенична пурпура.^[17]

Акцесорна слезина се анатомски најчешће налази у хилусу слезине, спленичној петељци или репу гуштераче (панкреаса),^[18] гастроколичном лигаменту, мезентеријуму, зиду желуца или црева, гонадама на њиховом путу спуштања током развоја кроз трбух. Ретко се налазе изнад левог бубрега или у скротуму. Расељени фрагменти ткива акцесорне слезине могу се усадити и на добро васкуларизованим површинама у трбушној дупљи, или, ако је нарушена дијафрагмална баријера и у грудном кошу.^[19][20]

Величина акцесорне слезине, у пречнику, креће се од неколико милиметара до неколико сантиметара. Често се дешава да таква акцесорна слезина, не само да има своју сопствену (малу) артерију и вену, већ посебну петељку.

Микроскопски акцесорне слезине на први поглед изгледају слично као и слезина, мада их понекад лекари замене за увећане лимфне чворове или неопластичне промене у репу гуштераче (панкреаса),^[18] желудачно-цревном тракту, надбубрежној жлезди или гонадама.^[21][2]

Клиничка слика

Акцесорна слезина је доброћудна и асимптоматска аномалија, па је њен значај углавном повезан са потребом да се разликују од злоћудније (малигније) патологије.^[22]

Код пацијената који су подвргнути спленектомији због аутоимуних поремећаја (најчешће имунске тромбоцитопеније  и аутоимуне хемолитичке анемије ), раст непрепознатих помоћних слезина је класичан узрок касног релапса. Стога, акцесорну слезину треба идентификовати пре операције да би се обезбедило њена уклањање.^[22]

Дијагноза

Радиолошке карактеристике

Ултразвучни приказ акцесорне слезине пречника 14 мм

На радиолошким снимцима акцесорна слезина се манифестује у облику спленункула (чворића) који су неколико центиметара у пречнику, који су заобљени или јајолики.. Иако се већина чворића налази у близини слезине, они су идентификовани и на другим местима у трбушној дупљи укључујући:^[23][24]

• хилум слезине (најчешће),^[25]
• гастроспленични лигамент,
• спленоренални лигамент
• реп панкреаса,
• већи оментум,
• мезентеријум танког црева,
• зид желуца или црева,
• скротум.

Компјутеризована томографија

Снимак акцесорне слезине (кружни објекат у центру слике) између слезине и левог бубрега, начињен компјутеризованом томографијом

На снимцима начињеним компјутеризованом томографијом чворићу мају густину и карактеристике сличне остатку слезине . Мали спленункули (<1 цм) могу изгледати хиподенсно у поређењу са слезином, највероватније као артефакт делимичног волумена.^[23]

Обрнуто од овога је да ако се у хилуму слезине види маса која се не повећава на исти начин као суседна слезина, онда би требало да се посумња на алтернативне дијагнозе.

Диференцијална дијагноза

Општа диференцијално дијагностичка разматрања укључују:

• перитонеалне метастазе,
• повећање лимфних чворова,
• рак репа панкреаса или метастазе у панкреасу,
• рецидив тумора бубрега након нефректомије,
• маса надбубрежне жлезде,
• неуроендокрини тумори панкреаса.^[26]

Друга стања са абнормалном локацијом или морфологијом ткива слезине укључују:

• лобулације или пукотине: које представљају непотпуну, али делимичну фузију и веома су честе,^[23]
• полиспленију (вишеструке слезине) које су често повезане са абнормалностима положајима органа,
• спленоза: наслаге ткива слезине након абдоминалне трауме или операције (нпр. спленектомије) које немају снабдевање артеријама слезине
• лутајућа слезина: слезина се налази у необичном положају унутар трбушне дупље.

Терапија

Када се врши спленектомија (уклањање слезине) због хиперспленизма, морају се уклонити и све акцесорне слезине јер у каснијем период могу бити узрок рецидива или перзистирања примарног обољења слезине.^[27][28]

Спленоза је стање у коме се жаришта ткива слезине подвргавају аутотрансплантацији, најчешће после физичке трауме или спленектомије. Изложени фрагменти ткива могу се имплантирати на добро васкуларизоване површине у трбушној шупљини, или, ако је дијафрагматична баријера оштећена, у грудном кошу.^[29][30][31]

Познавање варијационе анатомије слезине је од основног значаја за хирурге који изводе хируршке операције које су везан за слезину, а посебно оне током рутинских кадаверичких стања.^[32]