Александар Тишма

Александар Тишма (Хоргош, 16. јануар 1924 — Нови Сад, 15. фебруар 2003) био је српски књижевник, уредник и академик. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.^[1][2]

Александар Тишма
Датум рођења	(1924-01-16)16. јануар 1924.
Место рођења	Хоргош, Краљевина СХС
Датум смрти	15. фебруар 2003.(2003-02-15) (79 год.)
Место смрти	Нови Сад, СЦГ
Образовање	Универзитет у Београду
Супружник	Соња Дракулић
Деца	Андреј Тишма

Биографија

Рођен је у Хоргошу од оца Србина Гавре Тишме, трговца пореклом из Удбине у Лици и мајке Јеврејке Олге, девојачко Милер.^[2]

Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Матурирао је 1942. године. У Будимпешти је студирао (од 1942. до 1943) економију па романистику.

Ступио је у народноослободилачку борбу децембра 1944. године. Демобилисан је новембра 1945. године, након чега се запослио као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.^[2][3]

Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник.^[4] Године 1952. венчао се са колегиницом, библиотекарком Соњом Дракулић. Са њом је исте године добио сина Андреја, који се бави конкретном поезијом, печатном уметношћу и фотографијом.^[5]

Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973.^[4]

Холокауст, људско зло и људске потребе су честа тема у његовим делима.^[2][6]

Постоји фондација „Александар Тишма” која је 2019. почела да додељује истоимену Награду „Александар Тишма”. Први добитник је Ласло Дарваши из Мађарске за књигу „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”.^[7]

Награде

• Бранковa наградa, за књигу Насељени свет, 1957.^[2]
• Октобарскa наградa Новог Сада, 1966.^[2]
• Нолитовa наградa, за књигу Употреба човека, 1977.^[2]
• Ниновa наградa^[2], за књигу Употреба човека, 1977.
• Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године^[2], за књигу Употреба човека, 1978.
• Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Повратак миру, 1977.^[2]
• Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу Школа безбожништва, 1979.^[2]
• Андрићева награда^[2], за књигу Школа безбожништва, 1979.
• Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине, 1986.
• Седмојулска награда, 1988.
• Награда „Јован Поповић”, 1988.
• Награда Лајпцишког сајма за европско разумевање, 1995.^[2]
• Аустријска државна награда за европску књижевност, 1995.^[2]
• Награда за толеранцију, 1996.
• Национални орден за заслуге (Француска), 1997.^[2][8]
• Награда Просветиног антиратног сајма књига, за романе Употреба човека и За црном девојком, 1999.
• Фебруарска награда Града Новог Сада, 2001.
• Награда „Лаза Костић”, за књигу Најлепше приповетке, 2002.
• Награда „Павле Марковић Адамов”, постхумно, 2004.

Књижевна дела

Поезија:

• Насељени свет, 1956.
• Крчма , 1961.

Збирке приповедака:

• Кривице, 1961.
• Насиље , 1965.
• Мртви угао, 1973.
• Повратак миру, 1977.
• Школа безбожништва , 1978.
• Хиљаду и друга ноћ - изабране приповетке, 1987.
• Искушења љубави - изабране приповетке, 1995.

Романи:

• За црном девојком, 1969.
• Књига о Бламу, 1972.
• Употреба човека, 1976.
• Бегунци, 1981.
• Вере и завере, 1983.
• Капо, 1987.
• Широка врата, 1988.
• Које волимо, 1990.
• Женарник, 2010.

Друго:

• Другде, 1969 - путописи
• Пре мита, 1989 - есеји
• Шта сам говорио, 1996 - интервјуи
• Дневник: (1942-1951), 1991 - дневник
• Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - дневник