Александрина де Ротшилд

Александрина де Ротшилд (хебр. ) је била колекционар уметничких дела и члан породице Ротшилд.

Александрина де Ротшилд
Пуно име	Бароница Миријам Александрин де Ротшилд
Име по рођењу	хебр.
Датум рођења	(1884-03-16)16. март 1884.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	15. март 1965.(1965-03-15) (80 год.)
Место смрти	Баден, Швајцарска
Држављанство	француско
Деловање	Ционизам
Супружник	Albert Max Goldschmidt (в. 1910)
Родитељи	Едмонд Џејмс де Ротшилд и Аделхајд фон Ротшилд
Родбина	Џејмс Арманд де Ротшилд Морис де Ротшилд
Награде	Ротшилди

Рани живот

Рођена као Александрина Миријам Каролина де Ротшилд у Паризу, 16. марта 1884. године, била је најмлађе дете и једина ћерка Едмонда Џејмса де Ротшилда и Аделхајд фон Ротшилд.

Лични живот

Рођаци су описали Александрину као „сличну својој рођаки Алис: обе су биле веома интелигентне, ауторитативне и склоне да изгледају једноставно.^[1]

Александрина је „студирала медицину, касније се специјализовала за дијететику「 и имала је страствену љубав према баштованству.

Дана 15. децембра 1910. Александрина се удала за свог рођака Алберта Макса Голдшмита, пар се касније развео.

Покровитељство уметности

Пластови сена око фарме Винсент ван Гог

Александрина је била покровитељ уметности и сакупљала је дела разних европских уметника. Након очеве смрти 1934. године, Александрина је наследила Château Boulogne-Billancourt и одржавала имање. Годину дана након што је Париз пао у руке нацистичке Немачке 1941. године, замак су заузели нацисти и конфисковали њену приватну уметничку колекцију.

У новембру 2021. године, Meules de blé^[2] (1888), продата је на Кристијевој аукцији за 35 милиона долара након тространог споразума о реституцији у који су учествовали наследници Макса Мејровског, Александрине де Ротшилд и представници Коксове заоставштине.^{[3][4][5][6][7][8][9][10]}

Каснији живот и смрт

Да би избегла даље проблеме током нацистичке окупације Француске, Александрина је отишла у Швајцарску. До своје смрти живела је у Сент Морицу. Александрина је имала 80 година када је умрла 15. марта 1965. у Бадену. Постхумно је финансирала Бени Израел Траст за Израел.^[1]