Алманах

Алманах (арап. [al-manākh]— астрономски календар), првобитно календарске астрономске табле.^[1] У 15. веку алманаси си преносе са Оријента у Европу и допуњују корисним саветима, обавештењима о историјским догађајима, празницима, светковинама, вашарима и сл. Све до 18. века, је синоним за календар.^[1] Отада, алманах је збирка радова из одређених области, најчешће књижевних и уметничких, обично тематски груписаних.^[1]Алманах се обично издаје једном у години, или с времена на време, али не периодично као часописи. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори.^[2][3][4]

Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826.^[2][1] Најпознатија поред ње била је Сербска пчела (1830−1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматинском магазину (1836−1869, 1897). У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Братство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.

Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнежевских породица.^[5] Послије Првог свјетског рата алманах је изгубио од свог значаја.

Галерија

• 
  Забавник Димитрија Давидовића (1816)
• 
  Забавник Даница Вука Караџића (1826)
• 
  Банатски алманах (1829)
• 
  Србско-далматински алманах (1836)
• 
  Сербска пчела (1837)
• 
  Збирка разни полезни и забавни предмета (1847)
• 
  Сремски забавник (1861)

Литература

• Општи енциклопедијски лексикон Свезнање, Београд, 1937, 53.