Америндијански језици

Америндијански језици су хипотетичка макро-породица језика која обухвата већину староседелачких језика америчког континента. Лингвисти се споре око постојања ове језичке породице, тако да, према неким мишљењима, староседелачке језике Америке треба класификовати у више мањих језичких породица, уместо у ову макро породицу.

Америндијански језици
(није прихваћена)
Географска распрострањеност	Северна Америка и Јужна Америка
Језичка класификација	хипотетичка макро-породица језика
Подподела	Алмосанско–керески језици Хоканско–пенутијски језици Централноамериндијански језици Андско–чибчанско–паесански језици Екваторијално–тукански језици Же-пано-карипски језици
Глотолог	None
Распрострањеност америндијанских језика

Историја хипотезе

Џозеф Гринберг је предложио хипотезу о постојању америндијанске макро-породице језика 1960, а његов студент Мерит Рулен ју је разрадио.^[1][2][3][4] Због великог броја методолошких грешака у Гринберговој књизи објављеној 1987. „Језик у Америкама” ("Language in the Americas"), већина лингвиста је одбацила ову хипотезу.^{[5][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16]}

Подела

Америндијански језици са највећим бројем говорника

Гварани   Ајмара   Наватл

Мајански   Кечуа   Мапудунгун

Америндијански језици се према једној од класификација деле на следеће гране:

• Алгонквинско-мосански језици
• Хоканско-сиуански језици
• Пенутијски језици (укључујући мајанске језике)
• Јуто-астечко-таноански језици (укључујући нахуатл)
• Макро-ото-манге језици
• Макро-чибчански језици
• Же-пано-карипски језици
• Андско-екваторијални језици (укључујући језике кечуа, ајмара и гварани)