Амерички јазавац

From Wikipedia, the free encyclopedia

Амерички јазавац
Remove ads

Амерички јазавац (Taxidea taxus) је северноамерички јазавац, обележјима сличним европском јазавцу, коме није блиско сродан.

Укратко Амерички јазавац, Статус угрожености ...

Проналази га се широм западног и централног дела Сједињених Америчких Држава, северног дела Мексика и југозападне Канаде, све до источног дела Британске Колумбије. Ова животиња даје предност сувим отвореним подручјима с` дубоким тлом које се лако да раскопати, попут преријских региона.

У Мексику, ову животињу често називају tlacoyote. Шпански назив за јазавца је „tejón”, али у Мексику се ова реч користи и за носате ракуне. Ово може довести до забуне, јер у Мексику постоје и јазавци и носати ракуни.

Remove ads

Таксономија

Амерички јазавац члан је породице Mustelidae, разнолике породице звери која такође укључује ласице, творове и горску куну. Амерички јазавац припада једној од три потпородице јазаваца. Најближи сродник америчког јазавца јесте праисторијски Chamitataxus.

Признате подврсте јесу: Taxidea taxus jacksoni, коју проналазимо унутар западног дела регије Великих језера; Taxidea taxus jeffersoni, на западној обали Kанаде и Сједињених Америчких Држава; и Taxidea taxus berlandieri, на југозападном делу Сједињених Америчких држава и северном Мексику[2].

Remove ads

Особине

Амерички јазавац поседује већину карактеристичних особина које су заједничке за све јазавце; здепаст и низак са кратким, моћним удовима (предњи удови са великим канџама, до 5 центиметара дужине) и нарочитим ознакама на глави. Мужјаци су значајно већи од женки, дужине од 60 до 75 центиметара, са просечном тежином од 9 килограма, док женке теже до 7 килограма. Западне подврсте, попут T. t. jeffersoni, тежи су од својих јужних рођака. У јесен, када је хране у изобиљу, одрасле мушке јединке могу прећи тежину од 11,5 килограма.[2]

Изузев главе, амерички јазавац прекривен је седим, сребрнкастим и грубим крзном. Троугласто лице америчког јазавца показује нарочите црне и беле ознаке, са смеђим и црним ознакама на образима и белом пругом која се пружа од носа до базе главе. Kод подврсте T. t. berlandieri, бела ознака пружа се читавом дужином тела, до базе репа.

Remove ads

Понашање и исхрана

Амерички је јазавац самостална животиња током већег дела године. Храни се текуницама, мишевима и осталим мањим сисарима, често копајући у потери за пленом у њихове јазбине, а понекад затварајући уласке јазбина предметом. Такође се хране птицама, змијама и инсектима. Већином су активни ноћу, но понекад су активни и током дана. Не хибернирају, али су мање активни током зиме.

Амерички јазавац може провести већи део зиме у стадијумима обамрлости који трају око 29 сати. Током топлијих дана излазе из јазбине. Амерички јазавци понекад ће створити симбиотску везу с којотима. Којоти нису ефикасни при копању у потрази за глодарима и терању истих из њихових јазбина, но ефикасни су у њиховој потери изнад тла. С друге стране, јазавци нису добри и брзи тркачи, али су веома ефикасни у копању. Када лове заједно, плену остављају мало места за бег.

Размножавање

Амерички јазавци проширују границе својих територија у потрази за партнером током сезоне парења. Мужјаци се могу парити с већим бројем женки. Парење се одвија током лета, а женка се коти у подземној јазбини током касне зиме. Окот броји од једног до пет младунаца.

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads