Анемија

Анемија или малокрвност је стање које се развија због недостатака црвених крвних зрнаца или хемоглобина у крви.^[1] Ово обољење може да има веома озбиљан утицај на живот оболелих особа и да доведе у најтежим облицима до смрти.

Анемија
Људска крви у случају анемије узроковане дефицијенцијом гвожђа
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Хематологија
МКБ-10	D50-D64
МКБ-9-CM	280-285
DiseasesDB	663
MedlinePlus	000560
eMedicine	med/132 emerg/808 emerg/734
MeSH	D000740

Црвена крвна зрнца

Утицаји на тело

Крв се састоји од 3 типа ћелија (црвених крвних зрнаца, белих крвних зрнаца и крвних плочица) које циркулишу крвотоком. Еритроцити садрже протеин хемоглобин који преноси кисеоник из плућа до свих ћелија у организму. Анемија је стање недостатка црвених крвних зрнаца. У том случају, мали број еритроцита (црвених крвних зрнаца) садржи мање хемоглобина, због чега је достава кисеоника органима као што су мозак, срце и мишићи смањена и самим тим ћелије добијају мање храњивих материја. На тај начин анемичне особе осећају менталну и физичку слабост. Када је број еритроцита смањен, срце ради брже у покушају да већим протицањем крви надокнади мањак кисеоника у крви сиромашној еритроцитима.

Узроци

Могући узроци анемије су:^[1]

• Губитак крви
• Бројна обољења бубрега, зглобова, крвотворних органа...
• Нежељена дејстава лекова
• Неодговарајућа исхрана и недостаци витамина и гвожђа.

Симптоми

Због мањка црвених крвних зрнаца, смањено је допремање кисеоника до свих ћелија у организам и самим тим долази до испољавања различитих симптома. Ако је анемија благог степена, не морају да се испоље знаци и симптоми болести. Уколико је анемија хроничног типа ( траје дуже време ), тело може да се прилагоди новонасталој ситуацији и да компензује промене. У овом случају симптоми могу да се појаве тек кад анемија постане тежег степена.

Она погоршава тегобе које стварају и друге болести уколико се међусобно удружи па поспаност, слабост, малаксалост и други показатељи постају веома изражени.^[2]

Показатељи анемије могу бити следећи:

• Умор - поспаност
• Слабост - брзо замарање
• Вртоглавица и несигурност
• Бледило коже и слузнице усана, десни, конјунктива, ноктију и дланова
• Убрзан срчани рад - тахикардија
• Осећај хладноће нарочито екстремитета - руку и ногу
• Бледило

Тешка анемија може да укључи и

• Болове у грудима, ангину
• Вртоглавице и несвестице

Како се симптоми лако могу заменити симптомима који се јављају и код других обољењима важно је прегледати се код лекара посебно уколико постоји осећај непрестаног замора и других наведених тегоба.

Дијагностика

Лекари утврђују постојање анемије кроз разговор са пацијентом о његовим тегобама, прегледом оболелог и израдом крвне слике.^[3] Крвна слика се данас ради помоћу апарата који дају информацију броју еритроцита () леукоцита () и тромбоцита (). На резултату крвне слике се често налази број, величина, облик и опис још неких физичких карактеристика ћелија крви. представља број еритроцита и представља скраћеницу из енглеског "". Хемоглобин означен скраћеницом , се налази у еритроцитима и учествује у преносу кисеоника. Хематокрит или , је проценат уобличених елемената у крвотоку. Нормалне вредности хемоглобина се крећу од у распону од 120 до 160 грама по литру за одрасле жене и 130 до 180 грама по литру за одрасле здраве мушкарце. Анемијом се сматра стање када нивои хемоглобина и хематокрита падну испод нормалних вредности због чега се јавља поремећај функције органа и система са напред наведеним симптомима.

Лечење

Лечење анемије зависи од тежине и узрока настанка анемије. Ако је анемија благог степена, без пратећих тегоба или са благим симптомима, доктор ће спровести дијагностику у оквиру примарне здравствене установе. Уколико се пронађе узрок, кренуће се са одговарајућом терапијом. Нпр. ако је анемија блага и повезана са ниским нивоом гвожђа у крви, онда ће се у терапију укључити суплементи гвожђа и спровести детаљнија испитивања да се утврди како је до тога и дошло на првом месту.

Са друге стране ако је анемија повезана са наглим губитком крви као последицом повреде, хоспитализација и трансфузија крви су оптимална терапија да отклоне тегобе и надокнаде изгубљену крв.