Антропоморфизам

Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинама (у филозофији, религији, уметности итд).^[1][2]

Езопова басна Северни Ветар и Сунце

Порекло речи

Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ), у значењу „човек」 и morphē (грч. ), „облик」.^[3]

Петроглиф из праисторије са примитивном представом антропоморфног лика

Примена у уметности, религији и митологији

У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.

У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија, као и ракун Ракета^[4] из Марвеловог филмског универзума.^[5]