Аполонија (Илирија)

Аполонија (старогрчки Απολλωνια) је највећа старогрчка лука у Илирији, коју су основали досељеници из Коринта и Керкире 588. п. н. е. у земљи илирског племена Тауланти, на десној обали реке Аоја (данас Виоса) ^[1], око 10 км од њеног ушћа у Јадранско море. Најближи модерни град је Фиер ^[2].

Аполонија Ἀπολλωνία
Аполонија
Административни подаци
Држава	Илирија
Становништво	‍
Географске карактеристике
Координате	40° 42′ 31″ С; 19° 28′ 00″ И

Смештен на западном крају Виа Егнатиа, овај град је истовремено био и трговачки центар и тврђава ^[3]. Аристотел га је навео као пример олигархијског режима: потомци грчких досељеника држали су контролу над колонијом, насељеном углавном Илирима ^[4]. Аполонија је ковала сопствени новац и продавала су илирске робове у иностранству ^[5].

Када је Цезар убијен, његов наследник Октавијан је учио са Атенодором у Аполонији. У првим вековима хришћанства град је био центар истоимене епархије. Крајем 3. или почетком 4. века ђакон Исавр је мученички страдао због своје вере у граду, касније је канонизован као светац. Крајем античког доба Аполонија је постала празна због плављења овог подручја; локални становници су се преселили у суседни град Валона ^[6].

Током Првог светског рата, када је Албанију окупирала Аустроугарска, почела су прва археолошка истраживања; на крају рата наставила их је француска експедиција Л. Реја. На месту Аполоније пронађени су остаци храма из 6. века п. н. е. и позориште, калдрмисане улице и подови од мозаика ^[7]; већина налаза је изложена у музеју у Тирани.

Астероид 358 Аполонија, откривен 1893. године, назван је по граду Аполонији.